PUTIN GUBI 57 MILIJARDI DOLARA?! Ako mu propadne najveći spor u istoriji pravosuđa Moskva će biti na kolenima

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin 

Ruska Federacija predvođena predsednikom Vladimirom Putinom mogla bi da uzgubi vrtoglavih 57 milijardi dolara ukoliko Holandski vrhovni sud odluči da ta zemlja mora da isplati obeštećenje nekadašnjim deoničarima naftnog giganta Jukos, kompaniji koja je pod rukovodstvom aktuelnog šefa Kremlja nacionalizovana 2000-ih godina.    

Zbog sume koja je u igri, proces povezan s Jukosom smatra se najvećom arbitražom u istoriji pravosuđa, a upravo je taj proces ovih dana ušao u završnu fazu. Analitičari predviđaju da bi u slučaju negativnog ishoda za Kremlj to moglo da predstavlja zastrašujuće jak udarac na stabilnost čitave zemlje. 

Koliko je iznos koji deoničari potražuju od Moskve ogroman pokazuje i činjenica da je on samo nešto malo manji od godišnjeg vojnog budžeta Rusije. Zbog toga je ta zemlja žestoko reagovala kada je Niži holandski sud 2014. doneo odluku u korist tužilaca, pa je bila prinuđena da spas traži od Vrhovnog suda Holandije. Tako su 5. februara ponovo počela saslušanja u sklopu poslednje faze postupka, pa se očekuje da i odluka bude brzo donesena. 

Ključni deo priče o Jukosu počinje početkom 2000-ih godina. Tada je Putin, koji je došao na vlast 1999, bio izrazito popularan i za njegovo ime se uveliko vezivalo to što je zemlja konačno počela da izlazi iz krize. Međutim, ono što je on tada obećavao svojim građanima jeste da će povećati ulogu države u privredi kako bi je stabilizovao, što se posebno odnosilo na energetski sektor. Zbog toga je predsedniku tada, prirodno, oko palo na moćni Jukos, kompaniju u vlasništvu jednog od najbogatijih Rusa, Mihaila Hodorkovskog. 

Foto: Tanjug/AP

Mihail Hodorkovski bio je na čelu Jukosa do privatizacije kompanije 

Bogatstvo Hodorkovskog tada je iznosilo neverovatnih 15 milijardi dolara, a kompanija koju je vodio, Jukos, proizvodila je petinu nafte u Ruskoj Federaciji. Forbs ju je zato 2004. procenio kao 359. najveću kompaniju na svetu.

Hodorkovski je vremenom počeo da pokazuje i političke ambicije, pa je finansirao i gotovo sve opozicione stranke u zemlji, zbog čega je Putin, kako se tvrdi, odlučio da ga se reši. Vlada je najpre optužila Jukos za utaju porezu i isporučila joj je račun od 28 milijardi dolara. Budući da kompanija to nije mogla da plati, Hodorkovski je uhapšen i već 2005. osuđen zbog prevare i utaje poreza. Proveo je u zatvoru i u radnom logoru u Sibiru ukupno deset godina, sve dok ga Putin nije pomilovao 2013.

Danas, nekadašnji nabogatiji Rus, živi u egzilu, većinom u Londonu i finansira prodemokratske pokrete u Rusiji. Smatra se bivšim političkim zatvorenikom, a bogatstvo mu se većinom otopilo.

S druge strane, ruske vlasti uskoro su razbile Jukos na manje delove i nacionalizovale kompaniju tako da deoničari nisu bili zadovoljni dobijenim. Ubrzo su tužili Rusiju Holandskom sudu, a najinteresantnije od svega je što među njima nije Hodorkovski. Naime, on je još 2005. preneo vlasništvo na svoje saradnike, pa je tako danas najveći deoničar Leonid Nevzlin koji živi u Izraelu. Njegov udio je 70%, pa bi taj bogataš i dobio najviše novca ukoliko država Rusija izgubi spor.  

Među većim deoničarima je i Platon Lebedev, nekadašnji saradnik Hodorkovskog koji je zajedno sa njim osuđen i koji je, takođe, proveo 10 godina na robiji. Osim njega, još oko 30.000 bivših radnika Jukosa dobilo bi maleni deo kolača.  

Foto: Tanjug/AP

Platon Lebedev jedan je od deoničara  

- Odštetni zahtevi bivših vlasnika Jukosa su neosnovani, ali i nemoralni - tvrdi zamenik ruskog ministra pravosuđa Mihail Galperin i dodaje da su oligarsi koji su bili vlasnici kompanije kupili tog giganta “za kikiriki putem prevare i mita”.
- Zatim su iz nje izvukli milijarde dolara koje su prebacili na ofšor račune i tako izbegavali da plaćaju porez - naveo je Galperin. 

Analitičari se na kraju pitaju da li Ruska Federacija, u slučaju da izgubi spor, ima toliko novca da isplati oštećenima i da li će, ako je to uopšte moguće, pristati da postupi po presudi.

- U teoriji, Moskva može da plati odštetu. Ukupne međunarodne rezerve zemlje iznose oko 560 milijardi dolara, najviše u evrima, a zatim u zlatu i dolarima. Godišnji budžet zemlje za 2021. iznosi oko 285 milijardi dolara. Iznos bi, jasno, imao ogroman učinak na budžet i bacio bi Moskvu na kolena, ali, pitanje je da li bi na kraju Moskva pristala da plati odštetu. Iako imidžu države među stranim investitorima, koji ionako nije dobar, sigurno ne bi pomoglo rusko odbijanje plaćanja, to se čini kao sasvim realna opcija za kojom bi Putinova vlada mogla da posegne - slažu se u oceni analitičari.