"BILO JE PITANJE VREMENA KADA ĆE TO URADITI" PROFIL KRVNIKA iz Gradačca sve govori: Ni zabrana prilaska NIJE DOVOLJNA za nasilnika koji NE POZNAJE ZAKONSKE NORME

Krvnik iz Gradačca, Nermin Sulejmanović (35) ubio je svoju nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović, kao i oca i sina, državljane Turske, pritom ranivši još dvoje ljudi u tom krvavom piru, izbegao je da mu se sudi kada je i sebi oduzeo život.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović govorio je za portal Republika o profilu trostrukog ubice iz Gradačca, kao i uopšte o zloupotrebi moći jednog pola nad drugim.

- Čini mi se da je u pitanju čista psihopatija, dakle čovek je bio potpuno svestan onoga što radi. Međutim, njegov sklop osobina je takav da on može uraditi bilo kakvo delo nasilja i da je bilo samo pitanje vremena kada će to uraditi. Čovek je imao napade besa kada se žena žalila na nasilje koje trpi. A prema istraživanju, oko 70% ubistava koja su se dogodila, dugujemo psihopatiji, to je upravo takav sklop osobina ličnosti koje dovode do toga da počine ubistvo - objasnio je Radovanović.

Podsetimo, Nermin Sulejmanović ubio je Nizamu Hećimović pred njihovom devetomesečnom ćerkom i svoj zločin prenosio uživo na svom Instagram nalogu. Tog 11. avgusta ubio je još dvoje ljudi, a ranio troje, pa potom izvršio samoubistvo. Kako se moglo videti na uznemirujućem snimku koji je sada obrisan sa profila monstruma, on je nekoliko minuta pre nego što je ispalio metak u glavu svoje nevenčane supruge, upitao zašto ga je prijavila policiji, a ona je odgovorila da se bojala za sebe i dete.

Foto: Shutterstock

S druge strane, društvo ističe da je porodica privatna stvar, međutim, kada dođe do nasilja, ovaj stav dovodi do činjenice da se u tom slučaju nasilje, u većoj meri, prećutkuje, pa tako onaj slabiji u toj porodici gubi ono najvažnije, a to je sloboda da se izjasni i izađe iz tog vrtloga nasilja.

Kod nas, tek 2002. godine po prvi put se objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje. Ipak, postavlja se pitanje da li država uopšte nešto može sa nasilnikom?

Foto: Profimedia

Zabrana prilaska nije dovoljna za nasilnika koji ne poznaje zakonske norme

Dobrivoje Radovanović naglašava da u momentima kada žena prijavi nasilje, država ne zna šta će sa nasilnikom. 

U najgorem slučaju, žene sve više prećutkuju ovakve situacije, a pored mnogobrojnih razloga kao što su trenuci u kojima nema podršku bližnjih i nema gde da ode, tu su i faktori straha od nasilnika i borba za decu. 

Naučeni da dominiraju u porodici, muškarci nasilnici koriste sve načine da postignu to, makar to bilo i nasilno.

- Žena trpi i ne prijavljuje. I kada prijavi nasilje, tad ne zna ni ona šta će, a ni država. Kod nas još uvek nije rešen problem kada žena prijavi nasilje i kada se mužu ili partneru iskaže zabrana prilaska, to dakle nije definitivna kazna, već neka mera zabrane da se to ne ponovi. Međutim, država ne zna šta će sa njim, gde će da ga smesti. Ne postoji jaka socijalna zaštita, nema rešenja, nema mogućnosti smeštanja tih potencijalnih ili stvarnih nasilnika, u neke posebne ustanove, koje nisu kazna, već obezbeđenje žrtve - ističe kriminolog.

Dakle, strah je veliki neprijatelj ženama koje trpe nasilje, a one koje se odluče na hrabar korak i progovore, neretko dožive još veću kaznu.

- Iako 70% žena uopšte ne prijavi nasilje, ima i onih koje prijave, zatim se ističe zabrana prilaska, a ko onda obezbeđuje porodicu?  Nije samo dovoljno izreći zabranu prilaska čoveku koji ne poseduje nikakve zakonse norme. Morate imati nadzor nad njim ili nadzor nad porodicom, ili napravite pravni mehanizam koji kaže hitna presuda i hitno zatvaranje nasilnika na duži rok, iz razloga što će se nasilje ponoviti - zaključio je kriminolog Dobrivoje Radovanović.

BONUS VIDEO