KRVNIČKI PRETUČENA NIKOLIJA SE OGLASILA ZA REPUBLIKU: Sada sam dobro, sa decom sam

Foto: printscreen

Mlada žena, žrtva porodičnog nasilja, prema rečima njene porodice i prijatelja, i dalje je slaba, ali se oporavlja. Za Republiku se oglasila kratko potvrdivši da su najveće povrede sanirane, međutim nije želela da otvori dušu i ispriča kako je doživela batine i strahotu od čoveka kojem je rodila četvoro dece i kojeg je mnogo volela.

- Sad sam dobro, sa decom sam. Ne želim da dajem neke izjave o onome što se desilo, kao ni o mom trenutnom stanju. Sve ću sama da rešim, hvala na brizi - rekla je Nikolija.

Nikoliju su kod roditelja i brata koji je zbog prebijanja sestre došao iz inostranstva, sačekale dve ćerke i stariji sin, dok su po Vukana starog samo osam meseci naknadno išli deda i baba.

- Deca su majku sačekala kod baka Slađe i njihovog deke, a Nikolija je jedva izdržala razdvojenost od njih. Od kad se osvestila pitala je stalno za decu i brinula kako se hrani njeno novorođenče ostalo kod njene svekrve Stoje - ispričala je Nikolijina prijateljica za Republiku.

Svekrva pretučene žene po izlasku snajke iz bolnice nadala se da će se ona vratiti u kuću u Zablaću, budući da je znala da je Goran u zatvoru, ali kaže da razume to što nije došla.

- Nikolija mi je rekla da nema bolove i lomove, da joj se povlače modrice i podlivi, a ogrebotine zarastaju. Volela bih da se vratila u našu kuću i da joj ja pomognem oko dece, jer je prija tek operisana, ali ona mi je rekla da ne želi da vidi Gorana i da nikada više u životu neće da se vrati u Zablaće. Sad je kod roditelja i oni joj pomažu oko dece, a ja se čujem sa njima radovno. Teško mi je palo kad su mi odveli najmlađeg unuka, ali znam da mu je majka neophodna. Nedostaje i mom nevenčanog suprugu koji mi je pomagao da se staram o deci kad je Goran uradio tu strašnu stvar, a Nikolija otišla u bolnicu. Nisam dala da mi uzmu unuke i da ih razdvoje jer sam odrasla bez roditelja, ali nas troje dece smo rasli zajedno - ispričala je Stoja.

O sinu nasilniku Stoja govori vrlo trezveno, ali kaže da je njen najveći poraz upravo to što je on uradio svojoj ženi, pa i čitavoj porodici.

- Osećam se poraženo kad sam doživela da me bije sin i da bije ženu koja mu je rodila decu, pogotovo što je kao mali bio moj najveći zaštitinik dok me je muž, njegov otac tukao, a ja gajila Gorana i starijeg sina koji je mentalno zaostao. Izgleda je Goran povukao taj gen na oca i sada sam neutešna kao majka. Suze ronim za njegovom prokletom sudbinom, a opet postoji nada da će se izlečiti u zatvorskoj bolnici gde je sada smešten - iskreno priča Stoja.

Ova stamena žena kaže da je zadovoljna što joj snajka i njena porodica nisu okrenuli leđa i što su joj rekli da su njihova vrata uvek otvorena za nju kad god poželi da vidi unuke.