NOVI SAD - GRAD PO MERI BICIKLISTA: Održiva mobilnost menja sliku Vojvodine

Grad Novi Sad poslednjih godina jasno pokazuje da zelena mobilnost nije izbor, već pravac razvoja. Bicikl u tom procesu nije samo prevozno sredstvo već simbol modernog, zdravog i povezanog grada. Zato se u Novom Sadu ulaganja u biciklističku infrastrukturu ne posmatraju kao pojedinačni projekti, već kao deo jedinstvene vizije grada koji menja navike i kvalitet života. Danas Novi Sad ima oko 160 kilometara biciklističkih staza, ali ono što je važnije od same brojke jeste činjenica da se mreža više ne gradi samo u centru već podjednako povezuje grad i prigradska naselja.

Foto: Slobodan mirić

Od Rumenke, Kisača i Čeneja preko Mišeluka i Petrovaradina do Begeča i Futoga, stvara se sistem u kom bicikl postaje realna svakodnevna veza između delova grada u kojima ljudi žive, rade i uče. U proteklom periodu izgrađeno je i rekonstruisano 58,6 kilometara novih staza, a samo u 2025. dodatnih 12,6 kilometara, uz kontinuirano održavanje postojeće mreže. To nije samo infrastrukturni rast već jasan pokazatelj da biciklistički saobraćaj postaje ravnopravan deo gradskog sistema kretanja. Posebnu težinu imaju i projekti koji menjaju način na koji grad "funkcioniše u prostoru"; od novih biciklističkih koridora koji povezuju centralne i prigradske zone do integracije s međunarodnom rutom EuroVelo 6, čime Novi Sad postaje deo evropske biciklističke mreže koja povezuje Dunavski koridor od Atlantika do Crnog mora. Time grad ne gradi samo lokalnu infrastrukturu već svoje mesto u evropskoj mapi kretanja, turizma i održivog razvoja.

U isto vreme, u najavi i realizaciji su i novi pravci koji dodatno menjaju sliku grada, od Bulevara Mihajla Pupina i Novog naselja preko Sremske Kamenice i Petrovaradina do kačkog i bačkopalanačkog pravca. Suština tih ulaganja nije u dužini trasa, već u tome da bicikl postaje prirodna veza između delova grada koji su do juče bili oslonjeni gotovo isključivo na automobilski saobraćaj.

Foto: Slobodan mirić

U okviru ovih i sličnih kapitalnih projekata, ukupna ulaganja u poslednjih više godina u biciklističku infrastrukturu i povezane saobraćajne koridore premašuju 5,6 milijardi dinara, kroz više ključnih investicionih celina. Od toga, izgradnja biciklističke staze Novi Sad - Rumenka - Irmovo - Kisač - Čenej iznosi oko 435,9 miliona dinara (213,6 miliona za prvu fazu i 222,3 miliona za drugu fazu), dok je biciklistička staza Novi Sad - Begeč realizovana u vrednosti od 268,8 miliona dinara. Rekonstrukcija biciklističko-pešačkog koridora Futoške ulice i Futoškog puta realizovana je u vrednosti od 301,3 miliona dinara, kao završena investiciona celina jednog od najznačajnijih gradskih saobraćajnih pravaca. Posebnu težinu ima i budući pešačko-biciklistički most preko Dunava na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, koji se realizuje kao kapitalni infrastrukturni projekat ukupne vrednosti oko 4,6 milijardi dinara, i koji će stvoriti novu kontinuiranu vezu između obala grada.

Ono što ovu politiku izdvaja jeste činjenica da ona nije samo infrastrukturna već i društvena. Od 2021, kroz subvencije za kupovinu bicikala, u grad je ušlo više od 7.800 novih bicikala, uz obezbeđenih 22,5 miliona dinara za nastavak programa "Biciklom za zeleni Novi Sad 2026", sa subvencijom od 15.000 dinara po biciklu. Paralelno s tim, kroz partnerstva i programe za mlade, donirano je i 225 bicikala učenicima, čime se biciklistička kultura gradi od najranijeg uzrasta.
Sve ove mere zajedno pokazuju da Novi Sad ne razvija pojedinačne projekte, već dosledno gradi model grada u kom je kretanje lakše, čistije i prirodnije. Grada koji ne prati promene, već ih aktivno oblikuje.