DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Evo šta bi trebalo da uradite, na OVO posebno OBRATITE PAŽNJU!

Preobraženje Gospodnje je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Hrist postao kao svetlost.

Po Mateju, treće godine svoga propovedanja, Isus Hristos povede svoje apostole Jakova, Petra i Jovana u planinu Tavor. Isus se u toku naredne noći preobrazi pred njima i postade kao svetlost. Te noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog Sina.

Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.

Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika.

Pravoslavni Hrišćani slave ga 19. avgusta, odnosno danas, gde se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

Kupanje u rekama

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje. Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Inače je ovaj post jako strog i uglavnom je na vodi, ali je na praznik Preobraženja dozvoljena riba na trpezi.

Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari. Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se tako smatra da se na sutrašnji dan završava leto. Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba u ponoć pogledati u nebo.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.

Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: "Preobraženje je, preobražava se i gora i voda". Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

U crkvi se osvećuje hrana

Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu.

U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, na taj praznik je takođe propisan post.

Počeci bogoslužbenog praznovanja ovog praznika vezani su za period od šestog do osmog veka i Omilije Svetih Otaca na ovaj svetli praznik. Već u 8. veku praznik je proslavljan na celom hrišćanskom istoku.

Običaji i verovanja

Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti. Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana lenčariti i spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.

Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće. Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.

Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije. Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.

BONUS VIDEO