PRESKUPA GVOZDENA KUPOLA NEMOĆNA PROTIV JEFTINIH RAKETA: Evo kako je Hamas probio najmoćniji PVO sistem na svetu!

 

Zbog svojih jedinstvenih izazova nacionalne bezbednosti, Izrael ima dugu istoriju razvoja visoko efikasnih, modernih odbrambenih tehnologija i u tome je imao značajan uspeh. Vrhunski primer izraelske vojne moći je sistem protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola, koji se naširoko reklamira kao najbolja protivraketna odbrana na svetu.

 

 

Međutim, 7. oktobra 2023. Izrael je zatečen masovnim raketnim napadom palestinske militantne grupe Hamas iz Pojasa Gaze. Grupa je navodno ispalila nekoliko hiljada raketa na niz ciljeva širom Izraela. Iako detalji nisu dati, jasno je da je značajan broj Hamasovih raketa probio odbranu Izraela, nanevši značajnu štetu i nanevši značajne žrtve.

 

I sam sam vazduhoplovni inženjer, specijalista za svemirske i odbrambene sisteme. Postoji jednostavan razlog zašto izraelska odbrambena strategija nije pružila 100% zaštitu od napada Hamasa. Da biste to uradili, prvo morate da razumete osnove sistema protivvazdušne odbrane.

PVO: otkriti, doneti odluku, onemogućiti

Sistem PVO se sastoji od tri ključna elementa. Prvo, postoje radari za otkrivanje, identifikaciju i praćenje nadolazećih projektila. Domet ovih radara varira. Prema proizvođaču Raitheon, radar Iron Dome je efikasan u dometu od 4 do 70 km. Kada se objekat otkrije, mora se proceniti da bi se utvrdilo da li predstavlja pretnju. Za donošenje takve odluke koriste se informacije kao što su pravac i brzina.

 

Ako se pretnja potvrdi, operateri Gvozdene kupole nastavljaju da prate lokaciju pomoću radara. Brzine projektila uveliko variraju, ali na osnovu brzine od jednog kilometra u sekundi, sistem nema više od jednog minuta da odgovori na napad.

 

Drugi najvažniji element sistema PVO je centar za kontrolu borbe. Ova veza određuje optimalan način da se odgovori na potvrđenu pretnju. Koristi stalno ažurirane radarske informacije da bi odredio najbolji odgovor u pogledu toga gde da se lansiraju rakete presretači i koliko će ih biti potrebno.

Treći glavni element je sama raketa presretača. Iron Dome ima supersonične rakete sa senzorima za traženje toplote. Oni pružaju ažurirane informacije presretaču u letu, omogućavajući mu da cilja i približi pretnje. Presretač koristi blizinski osigurač koji se pokreće malim radarom. Eksplodira blizu nadolazećeg projektila, tako da ne mora direktno da ga pogodi da bi ga onemogućio.

Granice protivraketne odbrane

Izrael ima najmanje deset operativnih baterija Iron Dome, od kojih je svaka naoružana sa 60 do 80 projektila presretača. Svaka od ovih raketa košta oko 60.000 dolara. U prošlim neprijateljskim napadima koristeći manje projektila, Iron Dome je neutralisao 90% svojih ciljeva.

 

Pa zašto je sistem bio manje efikasan protiv nedavnog napada Hamasa?

 

Ovo je pitanje elementarne matematike. Hamas je ispalio nekoliko hiljada raketa, a Izrael nije imao hiljadu presretača na bojnom polju da im se suprotstavi. Čak i da je Gvozdena kupola bila 100% efikasna, zbog ogromnog broja ispaljenih projektila, neke bi ipak dostigle svoj cilj.

Napadi Hamasa su jasno pokazali da čak i najbolji sistemi protivvazdušne odbrane mogu biti poraženi ogromnim brojem pretnji.

Izraelska protivraketna odbrana se gradila dugi niz godina uz velike novčane injekcije. Gde je Hamas našao takva sredstva? Opet, sve se svodi na brojke. Rakete militanata koštaju oko 600 dolara svaka – to jest, oko 100 puta jeftinije od presretača „Gvozdena kupola“. Ukupna cena raketa presretača koje je lansirao Izrael iznosi oko 48 miliona dolara. A Hamasova salva, čak i da je ispalila 5.000 raketa, koštala bi samo 3 miliona dolara.

Tako je, kao rezultat pažljivo planirane i dobro sprovedene strategije, Hamas akumulirao značajan broj relativno jeftinih projektila – znajući da će one premašiti odbrambene mogućnosti Gvozdene kupole. Na nesreću po Izrael, napad Hamasa predstavlja najjasniji primer vojne asimetrije: jeftin, manje efikasan pristup koji nadjačava skup, visokotehnološki sistem.

Napad počeo na Šabat

U subotu je u Izraelu započeo jevrejski Šabat, dan odmora i svetog festivala, kada su porodice planirale da budu zajedno kod kuće ili u sinagogi, dok su se prijatelji dogovarali za susrete. Međutim, rani jutarnji sati tog dana su donele neočekivani horor - neviđeni napad koji je iznenadio svet svojom razmerom i koordinacijom.

U praskozorje tog dana, kiša raketa se sručila sa neba, označavajući početak napada koji je šokirao međunarodnu zajednicu. Izrael je dugi niz godina čuvao granicu između sebe i male palestinske enklave Gaze. Međutim, u roku od nekoliko sati, ta granica je iznova i iznova probijana.

BBC News je analizirao snimke koje su napravili militanti i civili na licu mesta kako bi sastavili sliku o tome kako je Hamas koordinisao napad iz Gaze. Oko 06:30 ujutro po lokalnom vremenu, počele su da lete rakete. Hamas, organizacija proglašena terorističkom grupom u mnogim zemljama sveta, koristi rudimentarne rakete koje često imaju problema da izbegnu izraelski napredni odbrambeni sistem po imenu Gvozdena kupola. Međutim, ovog puta je ispaljeno hiljade raketa u vrlo kratkom vremenskom periodu, preopterećujući sistem odbrane Izraela.

 

Razmere ovog napada ukazuju na mesece planiranja i gomilanje zaliha projektila. Hamas tvrdi da je ispalio 5.000 raketa u prvoj rundi, dok Izrael tvrdi da ih je bilo upola toliko. Sirene za vazdušnu opasnost su se oglašavale čak do Tel Aviva, udaljenog 60 kilometara od Gaze, i zapadnog Jerusalima, dok je dim nad gradovima svedočio o neposrednoj opasnosti.

 

Borci Hamasa su se okupljali na mestima gde su planirali da probiju utvrđenu granicu Gaze. Iako je Izrael povukao trupe i doseljenike iz Gaze 2005. godine, i dalje kontroliše vazdušni prostor, zajedničku granicu i obalu te teritorije. Pored redovnih vojnih patrola, tu je i mreža kamera i senzora dizajniranih da spreče bilo kakve upade.

Međutim, Hamasovi borci su pronašli način da probiju izraelsku teritoriju duž celokupne granice. Koristili su različite taktike, uključujući paraglajdere i brodove, kako bi se domogli unutrašnjosti Izraela. Ovaj napad se razlikovao od prethodnih po koordinaciji i direktnim napadima na granične prelaze.

Na terenu, borci su uspeli da savladaju kontrolne punktove, rušeći ograde i prolazeći kroz rupe koje su napravili. Ove scene odigravale su se širom južnog Izraela, a civilima je vojska naredila da ostanu u kućama i sakriju se. Napad se proširio i na mesta kao što su muzički festivali, gde su militanti pucali na nevine građane.

U roku od nekoliko sati od početka napada, stotine Izraelaca je izgubilo živote na način koji niko nije mogao da zamisli. Brzina i razornost ovog iznenadnog napada su zapanjile Izrael, a pitanja o tome kako se nešto takvo moglo desiti postavljaće se godinama unapred.

BONUS VIDEO: