NE SLIKAJU SE SAMO SVADBE I ROĐENDANI, OBJEKTIVI SVE ČEŠĆI I NA SAHRANAMA! Kristina je fotograf "za lepo i tužno", jedina se u Beogradu bavi ovim poslom! (FOTO)

Profesionalne fotografije sa svadbama, dečijim rođendanima, krštenjima, pa čak i one tematske, za praznike, postale su naša svakodnevnica poslednjih godina. Nema tog Srbina koji nije stao pred objektiv profesionalnog fotografa da ovekoveči neku proslavu.

I kako je potražnja rasla, tržište je iznedrilo more onih koji se tim zanatom bave, priučene ili naučene, ali je zarada u jednom trenutku bila prilično primamljiva.

Nasuprot beleženju ovih radosnih trenutaka, pre više od pola veka bilo je normalno beležiti najtužnije momente - sahrane. Jedan takav porodičan biznis, koji se prenosio sa kolena na koleno, opstao je u prestonici.

Foto: Ustupljene fotografije/Kristina Popović

Posao je danas mnogo manje tražen, nego pre 50-60 godina, kaže nam Kristina Popović (47), fotografkinja "za lepo i tužno", kako sebe voli da zove. 

- Pre je moj deda slikao skoro svakodnevno, danas je to manje. Ja sam iz fotografske porodice i moj posao je nasledan. Moji roditelji su slikali svadbe, ispraćaje, veridbe, ali i sahrane. Deda mi je najviše slikao sahrane i ja sam taj posao nasledilam mada nisam nikada znala da ću da budem "fotograf za tugu", kako sam sebe nazvala - rekla je za Republiku Kristina.

- Prvu ponudu da slikam sahranu sam dobila sa 19 godina. To me je malo preseklo, stresla sam se, ali sam vrlo brzo rekla: "Da!" Prve fotografije sam sa ocem napravila u 6. razredu, osvajala sam nagrade tada, ali su me uvek vodile reči mog oca:" Ti si fotograf za sve" - kazala nam je i dodala da je to bio trenutak kada je shvatila da može da se bavi ovim poslom.

Foto: Ustupljene fotografije/Kristina Popović

Korona poremetila rad, u Požarevcu snimaju "lajvove"

Kako je korona pomrsila konce skoro svima u ovoj struci, ni fotografkinja za sahrane nije imala posla u tom periodu. Međutim, trend se i kasnije nastavio.

- Posla ima mnogo manje nego pre pandemije, ne znam šta se desilo. Ne verujem da je u pitanju finansijski momenat, jer kada su ovi trenuci u pitanju, ne žalimo novac - biramo najlepši sanduk, najlepše cveće, fotografa, pa i muziku u poslednje vreme - istakla je naša sagovornica.

Ipak, dva najveća grada u Srbiji najviše traže njene usluge.

Foto: Ustupljene fotografije/Kristina Popović

- Najviše posla imamo u Novom Sadu i Beogradu. Imala bih i više da ljudi danas ne fotografišu mobilnim telefonima. Malo ekstremniji su u Požarevcu i okolini. Oni snimaju i slikaju telefonima, čak prenose uživo, jer vole da imaju sve zabeleženo - rekla je i dodala da se fotografije najviše traže ukoliko neko živi u inostranstvu kako bi im se fotografije voljenih prosledile.

Kako nam je rekla, Kristina nema konkurenciju. U Srbiji se verovatno jedina bavi ovim poslom, mada je do skoro još jedna porodica u Beogradu fotografisala sahrane. 

"Moja fotografija je reportaža, hvatam detalje i trenutke"

Fotografije koje ona napravi su svojevrsna umetnost, kaže. Od same porodice zavisi šta će konkretno fotografisati, ali se trudi da uhvati detalje.

- Kada traže otvoren sanduk, to obično bude u kapeli, ostave me sa porodicom, izljube ga, isplaču se i stave mu nešto od bitnih predmeta, ja odslikam i sahrana se posle nastavi svojim tokom. Sahrana je vid reportaže, to je "uhvati trenutak". Tu niko ne stane i neće da se slika sa rodbinom, niko tu nije spreman za slikanje. Svi se trude da se ispoštuje taj dan i to nije trenutak da budem napadna .Trudim se da budem što manje vidljiva i da se moja prisutnost ne oseti, ali da zabeležim sve što mogu.  Ja sam ta koja sve ispratim od momenta u kapeli, povorke i sveštenika, do trenutka kada se shranjuje, do trenutka kada se poslednji deo sanduka vidi, ja dotle slikam - ispričala nam je.

- Gde život stavlja tačku, Bog stavlja zarez, ima nešto posle. Taj neki drugi život ne slikam - dodala je.

Foto: Ustupljene fotografije/Kristina Popović

"Najteže mi padaju dečje sahrane"

Ovim poslom ne može svako da se bavi, rekla nam je Kristina. On sa sobom nosi određeno breme, a i njoj često teško padaju određeni trenuci. Ipak, dodaje i da su današnje sahrane u neku ruku drugačije nego one ranijih godina.

- Najteže je kada roditelji sahranjuju svoje dete, bilo da su to deca ili stariji ljudi od 60 godina, uvek je teško. Dečije sahrane su potpuna katastrofa, kada mladi ljudi stradaju... U poslednje vreme je aktuelna i muzika koja daje neku potpuno drugačiju atmosferu. Sa muzikom se rađamo, sa muzikom se živimo i ona nas ispraća, ona nasprati. Tako isto i fotografija. Ako beležimo trenutke deteta od kada se rodi, što ne bismo zabeležili i poslednji trenutak - zaključila je ona.

BONUS VIDEO: