JOVANA JEREMIĆ U CENTRU PAŽNJE: Nisu u pitanju šokantne fotografije i zapaljive izjave, REČ JE O POTPUNO DRUGOJ STVARI!

Ipak, ovoga puta Jeremićeva će u centru pažnje biti iz potpuno drugog razloga.

Kako Republika saznaje, Jeremićeva će učestvovati na Međunarodnom kongresu pravnika na Kopaoniku, koji je zakazan za subotu, 27. novembar.

Prema našim saznanjima, novinarka je krajnje ozbiljno shvatila svoje ulogu na kongresu pred eminentnim stručnjacima i već uveliko sprema govor koji će tim povodom objaviti.

 

 

Štaviše, Republika je imala uvid u njen eleborat, a pojedine delove prenosimo u integralnoj verziji.

***

Deo govora Jovane Jeremić koji će biti objavljen na Međunarodnom kongresu pravnika

- Ja ću govoriti iz pozicije žene iz medija trudeći se da svoja profesionalna iskustva stavim u domen prava sa tendencijom da ukažem koliki je uticaj medija u sudskim procesima, koje su njegove pozitivne i negativne strane, kada se mediji zloupotrebljavaju i koliko mi doprinosimo tome.

Pokušaću da vam dočaram kroz jedan šaljiv primer koliko zapravo mediji mogu izmeniti objektivnu sliku o određenom događaju.

Čovek upada u zoološki vrt. Ubivši životinju, spasava dete iz njene čeljusti  koje je upalo u kavez.

Sutradan u dnenevnoj štampi imate dva naslova u dve novine:

1. ČOVEK HEROJ- izlažući se opasnosti golim rukama spasao je život deteta od krvoločne životinje;
2. POMAHNITALI ALBANAC UBIO LJUBIMCA BEOGRADSKIH MALIŠANA USKOČIVŠI U KAVEZ.

Isti događaj prenesen je u dva potpuno različita emotivna doživljaja.

***

Mediji imaju tu vrstu moći da pojedinca pomiluju ili ga naruže. Ovakva mogućnost uticaja medija povratno utiče i na pravo. Iz tog razloga što mediji mogu da te vinu u nebo i zakopaju u zemlju, zakon reaguje i propisuje kazne za nesavesno izveštavanje.

Kolika je važnost medija u pravnom sistemu najbolje govori i sama pravna doktrina jer krivični zakon kazuje da se kao kvalifikovani oblik određenih krivičnih dela uzimaju ona dela izvršena putem medija. Dakle, kvalifikatorna okolnost je ako su izvršena putem sredstva javnog informisanja.

Foto: instagram.com/jeremicjovana

 

U vezi sa tim podsetiću vas na celu grupu krivičnih dela protiv časti i ugleda, pa tako za krivično delo uvrede iz člana 170. i krivično delo iznošenja ličnih i porodičnih prilika, kao teži oblik propisano je da, ako se izvrši putem medija, će se počinilac kazniti višom novčanom kaznom. 

Posebnu tezinu imaju krivična dela odavanja državne, vojne i službene tajne, kao i zločini mržnje ukoliko se vrše preko medija.

Moramo se osvrnuti i na upotrebu i zloupotrebu medija u pogledu izveštavanja o krivičnim delima, često intenzitet izveštavanja i sadržaj može uticati na onu kategoriju koju nazivamo uznemirenje javnosti.

Često se može dogoditi da izveštavanje o nekom slučaju dobije oznaku medijski predmet.

U takvoj situaciji određeni predmeti koji bi se vodili u redovnom postupku postaju pritvorski predmeti i obrnuto. Karakter medijskog izveštavanja je više puta u svetskoj praksi uticao i na pomilovanje nevinih, pa čak i onih koji su osuđeni na smrt.

***

Slučaj Branislava Lečića

Moć manipulacije u medijima je enorma. Primer iz bliske prošlosti je slučaj Branislava Lečića. On je, i pre podnošenja krivične prijave, već bio osuđen u medijima kao silovatelj. Čovek je bio osuđen pre pokretanja krivičnog postupka. Kako? Stigmom.

Sporna devojka koja se predstavila kao potencijalna žrtva silovanja snimak dojave o izvrsenju krivičnog dela silovanja nije prijavila u tužilaštvo, gde je bilo jedino logično da podnese, već je snimak predala u ruke ugledne novinarke sa integritetom, poznate u narodu kao one koja  razobličava afere.

Foto: printscreen, ST/ Đ. KOJADINOVIĆ

Dakle, potencijalna žrtva nije obavestila tužilaštvo, ni državne organe, što je po stanju stvari bilo normalno i prirodno da učini, već je obavestila medije. Zašto? Zato što je znala da će na taj način izazvati buru i revoluciju u javnosti, sto je njoj trebalo. Da se piše, da se govori, da se brani ili osuđuje, a posebno presuđuje, i to sve VAN SUDNICE.

U MEDIJIMA. Dakle, protiv Branislava Lečića, vođen je medijski postupak, a da sudski nije ni počeo.
 

***

Od naslova do presude

Proces od novinskog naslova do pravosnaže sudske presude je dug i složen. U sudskom postupku koji je detaljan, za razliku od paralelnog, koji se vodi u medijima i koji je brz,  razjašnjavaju se činjenice koje su bitne za pravilnu odluku. Zato niko unapred bez izvođenja dokaza ne može da zna ishod bilo kog postupka. Neodgovorno je i nezakonito formirati javno mnjenje na osnovu neistina, nepotpunih informacija, krsenjem pretpostavke nevinosti, a da se za to ne snosi nikakva odgovornost.

Sud ima jednu od najbitnijih uloga u drustvu: uspostavljanje sistema poverenja,  uvažavanja i poštovanja kroz odgovorne medije kako bismo imali vladavinu prava i pravnu državu, te  svakom gradjaninu obezbedili pravnu sigurnost. Najveći neprijatelj pravde i novinarstva je angažovano novinarstvo, koje će oblatiti svakog.