HEZBOLAH, POLITIČKA, VOJNA I SOCIJALNA ORGANIZACIJA KOJA UTERUJE STRAH U KOSTI CELOM BLISKOM ISTOKU: Božja stranka jača od LIBANSKE VOJSKE

Hezbolah ili Božja stranka, šiitska je politička, vojna i socijalna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom. Poslednjih dana učestvovala je u prekograničnoj razmeni vatre s Izraelom, a dve strane imaju dugi istorijat sukoba, koji seže decenijama unazad.
Trenutno mu je na čelu Hasan Nasralah.

Teško je odrediti tačne korene Hezbolaha, ali njegovi prethodnici pojavili su se posle izraelske invazije na južni Liban, kao odgovor na napade palestinskih militanata 1982, kad su se šiitski lideri, pristalice vojnog odgovora, otcepili od vodećeg pokreta Amal.

ISLAMSKI OTPOR

Novu organizaciju, Islamski Amal, vojno i organizaciono značajno je pomogla Revolucionarna garda Irana s sedištem u Dolini Beka. Ona se nametnula kao najistaknutija i najefikasnija šiitska milicija koja će kasnije oformiti Hezbolah.
Ove grupe su pokrenule napade na izraelsku vojsku i njegovog saveznika Južnu libansku vojsku (SLA), kao i na strane sile u Libanu. Veruje se da su one 1983. bile odgovorne za bombardovanje američke ambasade i kasarnu američkih marinaca, u kojima je ukupno stradalo 258 američkih i 58 francuskih vojnika, kao i da su navele zapadnjačke mirovne trupe na povlačenje.

Sporazum iz Taifa 1989, kojim je okončan građanski rat u Libanu i koji je pozvao na razoružavanje milicije, naveo je Hezbolah da preimenuje vojno krilo u Islamski otpor posvećen okončanju izraelske okupacije, omogućivši mu tako da zadrži sopstveno naoružanje.

Pošto je sirijska vojska nametnula mir Libanu 1990, Hezbolah je nastavio gerilski rat na jugu Libana, ali je počeo da igra aktivnu ulogu i u libanskoj politici. Prvi put je uspešno učestvovao na nacionalnim izborima 1992. Kad su se izraelske trupe konačno povukle 2000, Hezbolah je pokupio zasluge za njihovo proterivanje. Grupa je odolevala pritisku da se razoruža i zadržala vojno prisustvo na jugu, navodeći kao opravdanje stalno izraelsko prisustvo na Šeba farmama i drugim spornim teritorijama.

IDOLI ŠIITA

Hezbolahov vojni, bezbednosni i politički uticaj, kao i socijalne usluge koje pruža, ustoličile su njegovu reputaciju države u okviru države, parirajući vladinim institucijama i dobijajući oštre kritike rivala. Na neki način, njegova snaga sada prevazilazi snagu libanske vojske, a njegova pozamašna količina naoružanja upotrebljena je protiv Izraela u ratu 2006.
Neki Libanci smatraju Hezbolah pretnjom po stabilnost zemlje, ali je on postojano popularan u šiitskoj zajednici.

Poziv na uništenje Izraela

Hezbolah je 1985. najavio osnivanje, objavljivanjem otvorenog pisma koje je identifikovalo SAD i Sovjetski Savez kao glavne neprijatelje islama i pozvao na uništenje Izraela, za koji je tvrdio da okupira muslimansku teritoriju. Pozvao je i na uspostavljanje islamskog sistema "na osnovu slobodne i direktne selekcije ljudi, a ne na osnovu prisilnog nametanja".

Političari krvavih ruku:Na meti otac premijera

Kad je libanska prozapadna vlada 2008. pokušala da ugasi Hezbolahovu privatnu telekomunikacionu mrežu i smeni šefa obezbeđenja na aerodromu u Bejrutu zbog veze s grupom, Hezbolah je odgovorio zauzimanjem većeg dela prestonice i pokretanjem borbi protiv rivalskih sunitskih grupa.

Da bi okončala unutrašnje sukobe u kojima je stradalo osamdesetak ljudi i koji su doveli Liban na ivicu novog građanskog rata, vlada se povukla, a podela vlasti je omogućila Hezbolahu i njegovim saveznicima da stave veto na bilo koju odluku kabineta.
Na izborima 2009. Hezbolah je osvojio deset poslaničkih mesta i ostao u vladi narodnog jedinstva. Grupa i njeni saveznici su 2011. doveli do pada vlade narodnog jedinstva, predvođene Sadom Haririjem, sunitom koji je uživao saudijsku podršku, uz upozorenje Hezbolaha da neće mirno trpeti optužbe da su četvorica njegovih članova učestvovala u ubistvu Haririjevog oca Refika 2005.
U decembru 2020. Specijalni tribunal za Liban Ujedinjenih nacija osudio je u odsustvu na doživotnu kaznu zatvora pripadnika Hezbolaha Salima Ajaša zbog učešća u tom ubistvu.
Hezbolah i njegovi saveznici nastavili su da budu deo narednih vlada, u kojima imaju veliki uticaj.

Asadov odani saveznik

Kao odani saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada, poslao je hiljade militanata da se bore za Asada tokom sirijskog građanskog rata pokrenutog 2011. Kako se sukob zaoštravao, pokazali su se odlučnim u pomaganju da provladine snage povrate teritoriju koju su izgubile od pobunjenika, posebno duž planinskog dela libanske granice.
Hezbolahovo prisustvo u Siriji, međutim, produbilo je unutrašnje napetosti u samom Libanu. Njegova podrška sirijskom šiitskom alavitskom predsedniku i čvrste veze s Iranom produbile su i neprijateljstva sa zalivskim arapskim državama, predvođene glavnim regionalnim rivalom Irana - Saudijskom Arabijom.

Iz rata izašli osokoljeni

Hezbolahovi militanti su 2006. pokrenuli prekogranični napad, u kom je ubijeno osam izraelskih vojnika, a još dvojica su oteta, izazivajući masovni izraelski odgovor. Izraelski borbeni avioni bombardovali su uporišta Hezbolaha na jugu i u južnim predgrađima Bejruta, dok je Hezbolah ispalio oko 4.000 raketa na Izrael. Tokom 34-dnevnog sukoba poginulo je više od 1.125 Libanaca, većina civila, kao i 119 izraelskih vojnika i 45 civila.
Hezbolah je preživeo rat i izašao iz njega osokoljen. Iako je od tada osvežio i proširio arsenal, regrutujući veliki broj novih boraca, nije bilo krupnih novih žarišta u graničnoj oblasti, kojom sada patroliraju mirotvorci Ujedinjenih nacija i libanska vojska.

Impresivno naoružanje: Na meti brodovi, tenkovi...

Izraelski institut za studije nacionalne bezbednosti (INSS) procenio je da libanski Hezbolah ima između 50.000 i 100.000 boraca i da su njihova ofanzivna sredstva impresivna - arsenal uključuje između 150.000 i 200.000 raketa, minobacačkih granata i projektila, od kojih se većina smatra veoma preciznim i razornim.

- Hezbolah ima i Radvan snage, jedinicu komandosa s borbenim iskustvom iz sukoba u Siriji, koja broji oko 2.500 boraca ili čak više. Pridruživanje ovom borbenom redu je spoljna podrška šiitskih aktivista, uključujući i iz susednih zemalja, kao što su Avganistan, Pakistan, Sirija i Irak - navodi INSS na svom sajtu.
Prema procenama baziranim na javnim objavama, Hezbolah ima oko 40.000 raketa grad kratkog dometa od 15 do 20 kilometara, oko 80.000 raketa fadžr tri i pet i još nekih raketa srednjeg dometa, do 100 kilometara, kao i oko 30.000 dalekometnih raketa zelzai ili fatah 110, koje imaju domet između 200 i 300 kilometara.
Ta militantna organizacija je takođe dobila ograničeni broj dalekometnih projektila skad C i D (dometa 700 kilometara) iz Sirije.
Hezbolah ima projektile zemlja-vazduh C-802 iz Kine i projektile jahont iz Rusije. Poseduju i sofisticirane protivtenkovske rakete kornet, koje mogu da ispaljuju minobacačke granate, kao i protivvazdušne rakete SA-17 i SA-22, koje mogu da gađaju brodove i helikoptere.
INSS skreće pažnju na Hezbolahove bespilotne letelice, od kojih je većina sopstvene proizvodnje za napade i obaveštajne misije, s dometom do 400 kilometara.

vojna moć Hezbolaha
- do 100.000 boraca
- 40.000 raketa grad
- 80.000 raketa fadžr tri i pet
- 30.000 dalekometnih raketa zelzai ili fatah 110
- dalekometni projektili skad C i D
- kineski projektili zemlja-vazduh C-802
- ruski projektili jahont
- protivtenkovske rakete kornet
- PVO rakete SA-17 i SA-22
- bespilotne letelice sopstvene proizvodnje

BONUS VIDEO