RAT MEKSIČKIH KARTELA: Dok Bajden naoružava UKRAJINU, na drugoj strani mu se sprema PAKAO

Izbor Džoa Bajdena za predsednika SAD i američka kriza masovnih migracija koja je usledila, dali su ovim kriminalnim organizacijama neverovatno bogatstvo da tradicionalna trgovina drogom više nije jedini posao za koji se treba boriti.

Danas se meksički karteli bore jedni protiv drugih za kontrolu nad tim ko će više krijumčariti ilegalnih imigranata, prenosi Dejli mejl.

A zarada od nezakonite dobiti od toga se troši na povećanje i naoružavanje redova paravojnih formacija – stvarajući pretnju po ekonomsku i nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.

Ipak, niko o tome ne govori. Izveštaji pokazuju da je krijumčarenje ljudi 2021. godine postalo posao vredan više milijardi dolara, a 2022. je možda čak i premašio prihode od krijumčarenja droge. Niko ne zna tačno koliko karteli zaista zarađuju, prenosi Dejli mejl.

Jedna procena Imigracione i carinske službe (ICE) pokazala je da je pre 2018. krijumčarenje ljudi generisalo negde oko 500 miliona dolara godišnje. Taj prihod je možda dostigao čak 13 milijardi dolara samo u 2021. 

Niko ne zna tačno koliko karteli zaista zarađuju. 

Amerika je oduvek držala kartele pod kontrolom primoravajući meksički vojni i pravosudni sistem da kazne ove kriminalne organizacije kada pređu crvene linije SAD.

Skoro četiri decenije nakon užasnog mučenja i ubistva agenta američke Uprave za borbu protiv droga Enrikea 'Kikija' Kamarene od strane kartela 1980-ih, meksički marinci su ušli u trag i uhvatili zloglasnog narko-bosa Rafaela Karoa Kintera, koga Amerika smatra odgovornim za ubistvo.

Sve veći broj kartela i gomile novog novca od podmićivanja mogu neizostavno kompromitovati centralnu i državnu vladu Meksika.

U velikoj meri, to je zato što je meksički predsednik Andres Manuel Lopez-Obrador od početka svog mandata odlučio da ostavi kartele na miru na svim frontovima.

Dakle, niko ne radi na degradiranju kartela kako njihova snaga raste.