NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST: Ovogodišnja dobitnica je Ani Erno

Kako su naveli iz Švedske akademije, ona je nagradu dobila „za hrabrost i kliničku oštrinu kojom razotkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“.

Kako je Erno izjavila ranije, pisanje je politički čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. U tu svrhu koristi jezik kao, kako ga ona naziva, „nož“ da pocepa veo mašte.

Rođena je 1940. u gradiću Ivto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafe.

Kako navode u obrazloženju, njen put do autorstva bio je dug i mukotrpan. Dosledno i iz različitih uglova ispituje život, obeležen jakim razlikama u pogledu pola, jezika i klase. Napisala je više od trideset književnih dela.

Nobelova nagrada za književnost prošle godine dodeljena je tanzanijskom piscu Abdulrazaku Gurni.

Ranije ove nedelje su dodeljene nagrade za medicinu, fiziku i hemiju. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se sutra, a za ekonomiju 10. oktobra.

Nobelova nagrada za hemiju

Naučnici Kerolin Bertoci, Morten Meldal i Beri Šarples dobitnici su Nobelove nagrade za hemiju za 2022, prenosi Rojters.

Amerikanci Bertoci i Šarples i Danac Meldal, nagrađeni su „za razvoj klik hemije i bioortogonalne hemije“.

Švedska kraljevska akademija je istakla da su ovi naučnici postigli „revoluciju u povezivanju molekula“ navodi Rojters.

Nagradu je dodelila Kraljevska švedska akademija nauka i vredna je 10 miliona švedskih kruna (915.072 dolara), prenosi Rojters.

Nobelova nagrada za hemiju prati one za medicinu i fiziku koje su objavljene ranije ove nedelje.

Nobelova nagrada fiziku

Švedska kraljevska akademija saopštila je juče da je ovogodišnja Nobelova nagrade za fiziku dodeljena trojici naučnika zbog izuzetnog doprinosa na polju kvantne informatike.

U obrazloženju se navodi da su trojica naučnika, Francuz Alen Aspe, Amerikanac Džon Klauzer i Austrijanac Anton Cajlinger zaslužni za otkrivanje načina na koji fotoni, elementarne čestice bez mase mirovanja i naelektrisanja, mogu biti povezane, ili „upletene", jedna sa drugom čak i kada su razdvojene velikim udaljenostima, prenosi AP.

Nobel za medicinu

Švedski genetičar Svante Pebo dobitnik je Nobelove nagrade za psihologiju ili medicinu zbog njegovih otkrića u vezi sa genomima izumrlih hominina i ljudskom evolucijom, objavljeno je danas u Stokholmu.

Nagradu je dodelila Nobelova skupština švedskog Instituta Karolinska i novčani iznos je 10 miliona švedskih kruna, što je više od 900.000 dolara.

Nobelov komitet je saopštio da je Pebo "postigao nešto naizgled nemoguće", kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se Homo sapiens ukrštao sa neandertalcima, preneo je Si-En-En.

Dokazi za njegovo otkriće prvi put su se pojavili 2010. godine, kada je Pebo pronašao metode kako da izdvoji, sekvencira i analizira drevni DNK iz kostiju neandertalca.