PANDEMIJA DONELA JOŠ JEDNU POŠAST KOJA PARALIŠE LJUDE I ODNOSI ŽIVOTE! Vlasti očajne, ne mogu da se izbore: MEĐU UGROŽENIMA JE SVE VIŠE DECE OD 14 GODINA!

Pandemija koronavirusa donela je zastrašujuće posledice širom sveta, pri čemu su pojedine zemlje, poput Slovenije, naišle na poseban problem zbog dramatičnog porasta zavisnosti, pre svega od narkotika, ali i od drugih poroka - igre na sreću, pornografija i kriptovalute. 

Kako piše portal 24.ur, pandemija koronavirusa Slovence je dočekala nespremne, zbog čega je kod ogromnnog procenta stanovništva došlo do brojnih psihičkih problema, a nekima su se simptomi i pojačali.

- Zbog zatvaranja usled pandemije nestali su socijalni kontakti, pa su najpre krenule zavisnosti od igara na sreću, u kojima su brojni ljudi gubili velike količine novca -  objašnjava terapeut Miha Kramli koji se već deo svoje karijere bavi upravo zavisnicima.

Zanimljivo je, kaže, da su zavisnici sve češće ljudi koji su inače imali redovne prihode i imaju kvalitetan porodični život. Poseban je problem i nastajanje svojevrsnih "sekti" antivaksera koji veruju u teorije zavere u vezi sa novim koronavirusom. Mladi se udružuju u grupe i pokušavaju da uvere članove svojih porodica da je koronavirus nepostojeći, da decu treba isključiti iz obrazovnog sistema i da moraju da živeti usamljeničkim životom.

U porastu je upotreba  alkohola, kokaina i drugih sintetičkih droga, a posebno zabrinjava što maloletnici na ulicama nude seksualne usluge u zamenu za novac kojim će kupiti drogu.

- Starosna struktura korisnika kokaina se spustila. Imamo 14-godišnjake koji koriste kokain i imamo dokaze da pružaju seksualne usluge - otkrio je Kramli.

Slovenački portal zatim prenosi stravičnu ispovest mladića koji je tokom pandemije završio u paklu droge.  

- Na dan sam na heroin trošio od 100 do 150 evra. Nisam uopšte razmišljao gde ću nabaviti novac. I sam se nekad pitam gde sam ga nalazio i koliko sam trošio. Da sam štedeo pet godina, već bih imao svoj hotel - rekao je dečak koji nije hteo da bude imenovan, pa je nazvan "Tine".

Heroin je bila njegova svakodnevica. Počeo je tokom lokdauna. Borio se sa zatvaranjem čitanjem knjiga, šetanjem psa... S drogama je počeo da eksperimentiše jer u društvu nije bio prihvaćen. Smetala im je njihova težina. Još u osnovnoj školi bio je izložen zlostavljanju vršnjaka. Upoznao je "pravu ekipu".

- Društvo je to koje me je prihvatilo. Pušili su travu, pili alkohol. I ja sam s njima počeo da eksperimentišem s drogama. Odjednom sam upao u neko društvo, bio sam opažen, negde sam pripadao. Nisam više bio gubitnik kog svi zafrkavaju, odjednom sam bio najveća faca u školi - prenosi njegovu izjavu slovenački 24.ur.

Kaže kako je brzo zapao u stanje zavisnosti gde heroin više nije uzimao zato što se dobro osećao, nego zato što je morao. Sve je počelo s marihuanom s kojom je počeo da eksperimentiše u osnovnoj školi, a već u srednjoj je počeo da uzima ekstazi, spid i LSD. Bile su to tada, kako je objasnio, veoma popularne droge. Uskoro je počeo i sa heroinom. Međutim, Tine je istakao da ga u pakao zavisnosti nije oterala marihuana. On, naime, ima mnogo prijatelja koji se nisu maknuli od trave, pa ih heroin uopšte nije zanimao.

- Igrali smo se. Heroin sam hteo da probam samo zbog benda Nirvana, njihov sam veliki fan i Kurt Kobein je bio moj uzor - istakao je Tine. 

Heroin je prvi puta probao sa 17 godina. Bilo je to jednom nedeljno, a zatim nekoliko puta u mesec dana, a uskoro je osećao fizičku zavisnost, pa je drogu počeo da uzima svakog dana.

- Ujutro nisam mogao da funkcionišem bez fiksa, nisam mogao ni do prodavnice. Našao sam posao, ali nisam mogao da izdržim ni dan bez heroina. Tokom pauze sam morao da odem do dilera, a onda sam jednu dozu morao da uzmem i kod kuće. To je prava fizička zavisnost, bolestan si i nije ti dobro ako ne uzmeš drogu. Bole te kosti, ne mišići, nego kosti. Nisam mogao da spavam. Međutim, krize su bile retke jer sam uvek uspevao da nabavim potrebnu dozu - opisao je on za 24.ur.

Na heroinu je proveo čak sedam godina, ali najgore mu je, kaže, bilo razdoblje od 19. do 23. godine života. Tada je shvatio da to nije način života. Pomoć je potražio kada je došao do ivice, do mere da je živeo u automobilu. Ostao je bez ičega, bez posla, bez novca, sa dugovima koje i danas otplaćuje.

- Rekao sam, ili ću se ubiti ili nešto uraditi - priznao je očajni mladić. 

Čist je deset godina i srećan je zbog toga.