TALIBANI SEDE NA RUDNOM BOGATSTVU VREDNOM TRILION DOLARA! Za ovim mineralima svet očajnički vapi, a sada je u rukama islamskih militanata!

Foto: Tanjug/AP

Avganistan je jedna od najsiromašnijih država na svetu, međutim, ono što su strani osvajači prethodnih decenija otkrili ubrzo po dolasku u tu zemlju, smeštenu na raskršću centralne i južne Azije, jeste da je prebogata mineralnim bogatstvima za kojima vapi čitav svet, a CNN navodi da se ta vrednost procenjuje na neverovatnih trilion dolara.  

Ne poznaju tehnologiju za eksploataciju

Činjenica je, međutim, da talibani, koji ne poznaju gotovo nikakvu tehnologiju za ekspoataciju ruda, teško da od tog prirodnog bogatstva mogu da imaju bilo kakve koristi, zbog čega se sve više spominje potencijalna mogućnost da je Kina bacila oko na tu zemlju, između ostalog, i zbog njenog rudnog bogatstva. 

Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po različitim avganistanskim provincijama, ali ono što je posebno interesantno, jeste da su one bogate i nekim od najređih minerala, litijuma. 

 

 

- Avganistan je sigurno jedna od regija najbogatijih tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima potrebnim za nastajuću ekonomiju 21. veka - rekao je Rod Šonover, naučnik i bezbednosni stručnjak koji je osnovao grupu Ecological Futures Group, ističući da su, osim Kine, u igri za eksploataciju avganistanskih ruda i Pakistan i Indija budući da su tokom prethodnih godina počele izvesnu saradnju s talibanima.    

Inače, čak i pre nego što je predsednik SAD Džo Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana ranije ove godine, postavljajući pozornicu za povratak talibanske kontrole, privredni izgledi zemlje bili su slabi. U svom poslednjem izveštaju za tu državu, Svetska banka je rekla da privreda ostaje "oblikovano zbog krhkosti i zavisnosti od pomoći iz inostranstva".

 

 

Rešenje za klimatske promene

S druge strane, navedeno je da zemlja ima toliko ruda da bi bukvalno u nekoliko godina doživela rast kakav je dosad neviđen u svetu. Takođe, eksploatacija tih bogatstava bi, ocenjuju stručnjaci, mogla da reši brojne klimatske probleme sa kojima se suočava Zemlja. 

Naime, potražnja za metalima poput litijuma i kobalta, kao i elementima retkih zemalja poput neodima, sve je veći jer mnoge zemlje pokušavaju da se prebace na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisije ugljen-dioksida.

U skladu sa tim, Međunarodna agencija za energiju je u maju saopštila kako globalne zalihe litijuma, bakra, nikla, kobalta i retkih zemljanih elemenata moraju naglo da se povećaju ili svet neće uspeti u pokušaju rješavanja klimatske krize.

Foto: tanjug/AP

Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija trenutno čine 75% globalne proizvodnje litijuma, kobalta i sličnih retkih minerala. A što se tiče Avganistana, američka vlada je procenila da bi nalazišta litijuma u toj zemlji mogla da se mere s onima u Boliviji, gde se nalaze najveće svetske rezerve. Međutim, za iskorišćavanje minerala poput litijuma zahteva mnogo veća ulaganja i tehničko znanje, kao i vreme. Procenjuje se da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića ležišta za početak proizvodnje rudnika.  

Ulazak Kine ne bi bio poželjan 

Stručnjaci smatraju da će zato talibani najpre morati da posvete svoju neposrednu pažnju širokom spektru sigurnosnih i humanitarnih pitanja, pa je teško da će moći da se posvete rudama. 

- Talibani su preuzeli vlast, ali prelaz iz pobunjeničke grupe u nacionalnu vladu neće biti jednostavan - rekao je Džozef Parkes, azijski bezbednosni analitičar u kompaniji za obaveštavanje o riziku Verisk Maplecroft.

Šonover je rekao da, ako Kina uđe u Avganistan, doći će do zabrinutost oko održivosti rudarskih projekata s obzirom na dosadašnje rezultate te zemlje.

- Kad se rudarstvo ne obavlja pažljivo, to može biti ekološki pogubno, što šteti određenim segmentima stanovništva bez puno glasa - rekao je taj stručnjak.