EMOTIVNA ISPOVEST HEROJA SRBIJE: Mikec je MNOGO PROPATIO na putu do medalje - BIO SAM OČAJAN, U BOLNICI, SAD MI SRCE PUNO!

Autor: Republika

Sport

25.07.2021

19:47

Damir Mikec doneo je Srbiji prvu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Tanjug/AP
Damir MIkec

Mikec je u opširnom i detaljnom intervjuu za "Mozzartsport" govorio do tančina kako je išao njegov put do medalje i sa koliko problema u glavi se suočavao pred metom u Tokiju.

Za početak je prokomentarisao slavlje posle medalje:

- Divan je osećaj stvarno, slavilo se i u Olimpijskom selu. Malo je potrajala procedura posle osvajanja, tri konferencije, pa doping... Dočekali su me ispred zgrade, skakali, vikali, aplaudirali. Bilo je lepo i emotivno. Došao je i Nole. Mnogo mi je drago kad vidim da se ljudi raduju zbog tvog uspeha od srca. Svi ovde dišemo kao jedan, atmosfera je predivna. Juče nisam jeo ceo dan, tek sam u 19.00 otišao da doručkujem. Ušao sam u restoran, košarkašice su izlazile i kad su me videle krenule su da skandiraju: Damire, Damire, Damire... Svi su prekinuli sa jelom i gledali u nas. One su super devojke, toliko blesave, pozitivno naelektrisane, znamo se još od Mediteranskih igara 2009. godine. Emocije su baš izražene, čas sam svestan, čas ne... Stiglo mi je mislim 320 poruka na vajberu, ne znam ni kad ću da odgovorim.

Pozitivne reakcije dolaze pre svega od ljudi koji su upoznati koliko je Damir ovo odličje želeo:

- Pet godina sam podredio ovim Igrama. Svakog jutra se budio i razmišljao o toj medalji, jedinoj koja mi je nedostajala. Velika stvar je za mene, ali i za moju zemlju, što sam uspeo da je osvojim. Na kraju sam se samo bacio na pod, nisam imao snage više ni za šta. Nisam verovao šta mi se dešava. Moj veliki san je ispunjen, sada imam medalje sa svih takmičenja i srce mi je puno - otvara dušu Mikec i nastavlja:

Tanjug/AP
Mikec tokom finala

- Uspeo sam da prebrodim mnoge nedaće, imao sam koronu u novembru, bio sam u bolnici, imao sam težak period ove godine... Čak i ovde u Olimpijskom selu jedan dan budem super, drugi dan očajan, pa treći super. Raspoloženje se menjalo iz sata u sat. Budem siguran da ću da pokidam, pa me uhvati panika, pa nešto treće... Na kraju sam rekao samo da se završi pa šta bude. Stvarno postoji ogroman stres i pritisak. Nisam svestan da sam to uradio i da je ova medalja oko mog vrata.

Negativne misli tokom nastupa mogu mnogo da utiču na ishod takmičenja:

- Svaki strelac zna da opali centar, ali ajde neka to uradi još 59 puta jer je meč 60. Treba izdržati sve što ti se mota po glavi, a veoma je teško jer stojiš sat i po u mestu. Meta i ti – šta sve čoveku može da padne na pamet pa mogu knjigu o tome da napišem. Dođe ti žuta minuta, razmišljaš o nečemu što se okolo dešava, ili kreneš super, pa si u mislima već na pobedničkom postolju. Teško je kontrolisati misli, posebno kada si na Olimpijskim igrama. Ispada da je ovaj sport samo na njima ispraćen. Često srećem neke poznanike tipa iz škole još, koji znaju da se bavim sportom i samo me pitaju za OI. Nema veze što postoje i svetske i evropska prvenstva, što na Svetski kup dođe 105 kvalitetnih strelaca, a na OI 30... Prosto ovde je psihički rat, ovde je velika važnost, težina. Treba sve ostaviti po strani i pucati kao na prvenstvu Srbije. Ja sam uspeo da premostim sve u glavi tek iz četvrtog pokušaja. Ali i dalje ne znam šta sam uradio ni da li sam uradio - ponovo je Mikec pokazao da je nesvestan trenutka slave.

Velike zasluge idu bratu Goranu:

- Pola posla je on odradio. Svaki dan je sa mnom, proživljavamo svašta... Malo je svađa, imamo dobru saradnju jer je on veoma smiren čovek i ne možeš da ga iznerviraš. Lepo se dogovaramo, radimo, bez njega bih teško ovo postigao. Trener nije izmišljen tek tako. Ja sam sedam godina trenirao sam, odlučivao kad ću na trening, gde ću na takmičenje i slično. Trener je veoma bitna stavka. Bitno je da te zna, a ko će te bolje znati nego brat. Zbog njega sam i počeo da treniram streljaštvo. Prvo sam se bavio karateom, vesalanjem, svirao klavir... On je bio juniorski ekipni prvak Evrope, ima iskustva u sportu. A ja sam sa streljaštvom počeo da se bavim 1999. godine posle bombardovanja.

Da se radi o sudbinskom momentu, govori i njegova izjava da je njegova supruga Melisa Iver Perez Kabalo više puta sanjala Damira na postolju:

- Zvao sam je odmah, rasplakala se naravno. Kaže da je sanjala deset puta da uzimam medalju i bila je sigurna da je to neki znak. Ja je pitam što nije rekla pa da se ne nerviram unapred - uz osmeh završava Damir Mikec razgovor i nastavlja da se sprema za nastup u miks konkurenciji zajedno sa Zoranom Arunović.

 

Komentari (0)

Loading