PRVA RAMPA ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: U ovom slučaju NIŠTA vam ne vredi njena pomoć, OVO MENJA SVE

Američki sud u Vašingtonu objavio je zvanično da umetničko delo stvoreno veštačkom inteligencijom bez ljudskog delovanja ne može kasnije da bude zaštićeno autorskim pravima.

- Samo dela koja je čovek stvorio mogu prema američkom zakonu biti zaštićena. U slučaju stvaranja dela od veštačke inteligencije, čak i ako je čovek učestvovao u delu procesa, to mu neće posle pomoći oko zaštite autorskih prava - rekla je Beril Hauel, američka sutkinja okružnog suda.

Ona se oglasila nakon odbijanja Američke kancelarije za autorska prava da zaštiti prava naučnika Stivena Talera koji je želeo da sačuva dela kreirana u sistemu DABUS.

Taler je prvo pokušao da dobije odobrenje suda za patente koji je DABUS osmislio. Potom je predao zahtev za sve što je veštačka inteligencija pod njegovim nadzorom osmislila, i u drugim zemljama poput Velike Britanije, Australije ili Saudijske Arabije. Nije uspeo.

Talerov advokat Rajan Ebot žaliće se na odluku smatrajući da svet greši prilikom procene o autorskim pravima. Talerov stav je da sve gde je čovek, makar i malo umešan u procesu kreacije dela, mora biti zaštićeno njegovim autorskim pravima.

Foto: pixabay.com

 

Ovaj slučaj u potpunosti je sada bacio senku na sve pozitivno što se tiče generisanja i asimilacije veštačke inteligencije u svakodnevni profesionalni život čoveka.

Intelektualno vlasništvo je jedno od osnovnih prava čoveka i ako u tom procesu učestvuje veštačka inteligencija a on na kraju nije zaštićen zakonom, kako će uopšte AI implementirati ubuduće?

Američka kancelarija za autorska prava takođe je odbila umetnikov zahtev za zaštitom slika generisanih putem AI sistema Midjourney, uprkos autorovim tvrdnjama da je sistem bio deo njihovog umetničkog procesa.

- Približavamo se novim granicama u zaštiti autorskih prava kako umetnici označavaju veštačku inteligenciju u svoje domove. To će povećati izazovna pitanja zakona o autorskim pravima. Ovaj slučaj, međutim, nije ni izbliza kompleksan - rekla je Beril Hauel nakon što je sud odbio Talera.

Sud je inače kao glavni argument prilikom odbijanja umetnika naveo da dela moraju imati ljudskog stvaraoca da bi bila zaštićena.