Zašto je zlato ponovo "sigurna luka"

Cena zlata beleži snažan rast na globalnom tržištu, a glavni razlog za to su geopolitičke tenzije, poremećaji u snabdevanju energentima i rastuća potražnja investitora za sigurnim ulaganjima. Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da je trenutni skok cena posledica kombinacije realnog nedostatka ponude i panike među investitorima, što dodatno podstiče kupovinu ovog plemenitog metala.

Blokada Ormuskog moreuza podigla cenu zlata

Jedan od ključnih razloga rasta je zatvaranje Ormuski moreuz, strateški važnog prolaza kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog transporta nafte i gasa. Ova blokada značajno utiče na globalna tržišta energije i stvara pritisak na rast cena različitih roba, uključujući i zlato.

Prema rečima Vasića, zatvaranje ovog pomorskog pravca izaziva povećanu potražnju i paničnu kupovinu među malim i institucionalnim investitorima. U takvim okolnostima investitori često kupuju više zlata nego što im je realno potrebno, što dodatno ubrzava rast cena.

Cena zlata je od početka godine porasla za gotovo 20 odsto, što jasno pokazuje koliko su globalne krize i geopolitički rizici važan faktor na tržištu plemenitih metala.

Koliko će trajati nestabilnost na tržištu zlata

Prema proceni stručnjaka, čak i ako bi sukobi prestali odmah, tržištu bi bilo potrebno tri do šest meseci da se stabilizuju ponuda i tražnja zlata. Veliki problem predstavlja i neizvesnost oko stanja infrastrukture u Iran, gde se ne zna kolika su oštećenja na energetskim i industrijskim postrojenjima.

Ovakva neizvesnost dodatno povećava globalnu potražnju za investicionim zlatom, jer investitori traže sigurnu imovinu tokom nestabilnih perioda.

Uticaj Indije na globalno tržište zlata

Veliku pažnju izazvala je i nova regulativa indijskog regulatora Komisija za hartije od vrednosti i berzu Indije (SEBI), koja će od 1. aprila omogućiti investicionim fondovima da koriste cene zlata sa domaćih berzi, a ne samo globalnu referentnu cenu koja se formira u London.

Kako je Indija jedan od najvećih svetskih potrošača zlata, ova odluka ima za cilj da se stabilizuje domaće tržište i napravi bolji balans između lokalne i globalne cene plemenitog metala. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, ova promena neće imati značajan uticaj na tržišta u Srbiji i regionu, već je deo interne ekonomske politike Indije.

Rast cena nafte i energenata utiče na zlato

Cene energenata imaju značajan uticaj na globalnu inflaciju i cenu zlata. Ako cena barela nafte poraste za 10 do 15 odsto, to može izazvati inflatorni pritisak od oko 0,3 do 0,4 odsto.

U trenutnim okolnostima, tržišta su izuzetno nestabilna. Na primer, cena nafta mogla je pre samo nekoliko dana da bude oko 60 dolara po barelu, dok bi danas mogla dostići i 100 dolara po barelu. Ovakve promene dodatno podstiču investitore da ulažu u zlato kao sigurnu luku za kapital.

Zlato i aluminijum – prilika za investitore

Istorijski posmatrano, zlato beleži stabilan rast već 10 do 15 godina, sa prosečnom godišnjom stopom od 8 do 9 odsto. Međutim, u poslednjim mesecima rast je ubrzan i u pojedinim periodima doseže čak 20 do 25 odsto.

Pored zlata, zbog dešavanja na Bliski istok, sve traženiji postaje i aluminijum, koji investitorima može pružiti priliku za brzu zaradu u kratkom roku.

Zlato kao sigurna investicija u vreme krize

Rast cene zlata često je signal da se na globalnom tržištu dešavaju ozbiljne turbulencije. Kada dođe do ratova, energetskih kriza ili poremećaja u trgovini, investitori tradicionalno preusmeravaju kapital u sigurne investicione instrumente poput zlata.

Zbog toga mnogi analitičari smatraju da će potražnja za zlatom ostati visoka sve dok se ne stabilizuju geopolitičke prilike i tržište energenata.