OVO SU POSLOVI BUDUĆNOSTI U SRBIJI! Programeri više nisu na vrhu najplaćenijih - zamenila su ih zanimanja za koja vam uopšte ne treba DIPLOMA!

Nekada je važilo pravilo "Uči školu da ne budeš majstor", a danas je sve više onih s fakultetskim diplomama koji se odlučuju da se ipak bave zanatima. Kako i ne bi, kada početna plata majstora dostiže i 2.000 evra, a ni IT sektor više nije ono što je bio pre nekoliko godina.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da na tržištu rada najviše nedostaju zanatska zanimanja.

- Uglavnom u sektoru građevine, mada ne možemo se samo na taj sektor fokusirati pošto imamo i električare i vodoinstalatere. Onda imamo sektor saobraćaja, mnogo vozača nedostaje - poručuje Jevtovićeva za RTS.

Kada je reč o IT sektoru, kaže da nedostatak radnika nije više toliko izražen, odnosno da nedostaje određenih kadrova, kao i da se sada traže složenija znanja, ne osnovni IT kursevi.

- U svakom slučaju, zanati, sve što spada u zanate, nešto su što baš dugo nedostaje i nedostajaće - poručuje Jevtovićeva.

Foto: Fotokostic/Shutterstock

Nedostaju vozači i radnici na građevini

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RTS da na tržištu rada najviše nedostaju zanatska zanimanja.

- Uglavnom u sektoru građevine, mada ne možemo se samo na taj sektor fokusirati pošto imamo i električare i vodoinstalatere. Onda imamo sektor saobraćaja, dosta vozača nedostaje - poručuje Jevtovićeva.

Foto: Shutterstock/KOTOIMAGES

Potražnja svake godine sve veća

Miloš Turinski iz Infostuda napominje da imamo dva polariteta - s jedne strane imamo zanatlije, a sa druge IT sektor.

- U poslednjih deset godina prevagnuo je taj uslužni sektor, gde spadaju i zanatlije i gde su kvalifikovana zanimanja. I to je ono što nam nedostaje u velikoj i značajnoj meri. To je najveći deficit - dodaje Turinski.

Ukazuje da se zanati iz godine u godinu sve više traže.

- Poslova se sve više i više otvara, a, sa druge strane, nemamo dovoljno kadrova. I onda ide cela ona priča koju pričamo već godinama o tom velikom uvozu stranih radnika, da nam donekle bar popunjavaju te sve slobodne i otvorene pozicije - navodi Turinski.

"Nema krize, IT sektor je sazreo"

Govoreći o IT sektoru, kaže da je krajem 2022. došlo do optimizacije rada.

- Negde je taj balon koji je do te godine bio prenaduvan, gde su kompanije uzimale kadrove i s fakulteta i s kurseva i gde se lako zapošljavalo, ali tada je došlo do ekonomske krize, opao je broj projekata, novac je bio u padu i zapravo je moralo da dođe do optimizacije kadrova - dodao je Turinski.

Ipak, smatra da nije reč o krizi u IT sektoru, nego da je sazreo.

- Više nema tog brzog zapošljavanja posle kratkog kursa od mesec, dva, tri. Tržište sada traži ono što je činjenica - traži dublje znanje, iskustvo i specijalizaciju. Jeste da je ulazak znatno teži, ali i dalje za dobre stručnjake ima mnogo prostora - dodaje Turinski.

Foto: pixabay.com

Navodi da je 15 odsto manje oglasa za IT poslove nego što je to bilo 2024, kao i da je najveći pad na juniorskim pozicijama.

Kaže da se do 2022. nudilo sve i šakom i kapom i da su svi koji maltene upišu kurs odmah dobijali posao u IT sektoru:

- Upisivao je svako i ko voli IT i ko je samo video dobru priliku za dobru zaradu. Tržište je i naviklo sve te ljude da će mnogo lako doći do posla i da će imati sigurnu i stabilnu zaradu. Međutim, sada se to sve promenilo i mnogo je teže, treba mnogo više ulaganja, znanja i iskustva da imate i da se zaista trudite, a pritom i da volite taj posao kojim želite da se bavite.

Na pitanje koliko je onda u ovom trenutku IT sektor dobra opcija za mlade koji tek treba da izaberu svoje zanimanje, Jevtovićeva kaže da svakako jeste.

- Generalno gledano, dolazimo do toga da zavisi šta ko želi. Pazite, ne mogu da budem balerina, iako bih želela. Gledaš svoje lične afinitete, a, sa druge strane, gledaš na neke realne okolnosti da li si za to ili nisi. Ali, svakako, mislim da treba da osluškuju tržište. Da posmatraju, odnosno čitaju analize ozbiljnih istraživanja, gde mogu, u stvari, da nađu negde svoje mesto pod suncem u zavisnosti od toga šta žele.

Dodaje i da IT ne može biti loš izbor, ali da su sada neka druga zanimanja možda bolja opcija u smislu zarade i ostalih stvari.

Saveti: Šta ako želimo da promenimo posao

Govoreći o tome šta bi savetovao nekome ko danas ima 30 ili 40 godina i razmišlja o promeni karijere, Turinski kaže da tržište sada iziskuje kombinaciju.

- To je kombinacija, da imate i tehničko znanje i iskustvo, i dobra opcija su svakako tehnička zanimanja, logistika, servisi, naravno, digitalne veštine. To ne možemo da osporimo nikako, ali digitalne veštine povezane s postojećim iskustvom. Ukoliko žele da promene karijeru, postoje opcije, ali zahtevaju zaista plan, strpljenje, ali i dodatno učenje - dodaje Turinski.

Foto: Andrii Iemelianenko/Shutterstock

Generacije su odrastale sa stavom da je fakultet jedini put ka nekoj sigurnosti i uspehu, a da su zanati znak neuspeha.

- Tako smo, generalno, učeni generacijama, i to dugo, da treba da upisujemo visoke škole da ne bismo ostali bez posla. A onda nas tržište demantuje u poslednjih deset godina sigurno, gde mnogo bolje prolaze ljudi koji imaju određene kvalifikacije i srednju stručnu školu - poručuje Turinski.

Navodi i da je problem što mladi nisu bili dovoljno zainteresovani za upisivanje stručne škole. To se polako menja i postoji veća potražnja za zanatskim zanimanjima, dodaje Turinski.

Srbija nema zakon o zanatstvu

Jevtovićeva napominje i da smo jedina zemlja u regionu koja nema zakon o zanatstvu:

- Ne postoji dovoljna promocija tih zanimanja. Mislim da bi trebalo da se preciznije toj deci objasni koje su prednosti i da to nije dve godine ćeš imati dobru platu, nego ćeš imati i imati. Mislim, to su zanimanja budućnosti. Druga strana, što se zakona tiče, kada bi bio usvojen, kao što nije, definisao bi status zanatlije jer se oni sada u APR registruju kao preduzetnici, ali imaju totalno drugačiji sistem rada.

Pored toga, kaže da su to retka zanimanja, koja neće moći da zameni veštačka inteligencija.

- Ne možemo napraviti veštačku inteligenciju da okreči kuću i tome slično. Kada nešto znaš rukama, kad imaš neki zanat, sigurnije se čovek oseća - zaključuje Jevtovićeva.

BONUS VIDEO