MIROSLAV UZGAJA I PRIPREMA OVU BILJKU I ODLIČNO ZARAĐUJE! Porodična tradicija pretvorena je u unosan posao, a svako od nas ume isto da uradi!

Balkanci su oduvek važili za ljude koji uživaju u dobroj hrani i neguju bogatu gastronomsku tradiciju. U toj raznovrsnoj kuhinji našla su se jela koja su pristizala iz susednih krajeva ili poticala iz zajednica kojima su narodi Balkana nekada pripadali, ali i specijaliteti koji se smatraju potpuno domaćim i autohtonim. Među njima se posebno izdvaja kiselo zelje (kiseli kupus).

Ovo povrće se najčešće priprema tokom zimskih meseci i može se jesti na različite načine – kao salata, prilog ili samostalno jelo. Nekada je kiselo zelje bilo gotovo neizostavan deo trpeze u većini domaćinstava, naročito u hladnijem delu godine.

Iz Koprivničkih Bregova, sela koje je nekada bilo prepoznatljivo po gajenju kupusa, danas dolazi sve manje porodica koje se time bave. Kako navodi HRT, još je ređi slučaj da se kupus i dalje kiseli za prodaju. Ipak, u porodici Petras ova tradicija je sačuvana, i to zahvaljujući angažovanju mlađih generacija.

Foto: shutterstock.com/Baloncici

Miroslav Klačinski, koji se doselio u Koprivničke Bregove i postao, kako ga meštani zovu, „bregovski zet“, prihvatio je porodični posao svoje supruge. Iako je po struci informatičar, danas se, pored stalnog zaposlenja, bavi uzgojem i kiseljenje kupusa.

- Prvenstveno je to bio finansijski razlog. Supruga i ja tražili smo dodatni izvor prihoda i odlučili smo da krenemo sa kiseljenjem zelja, kao što je to radio i tast. Iz godine u godinu imamo sve više kupaca i sada više ne možemo da stanemo - kaže Klačinski.

Porodica godišnje ukiseli oko 15 tona kupusa, koje u potpunosti sama proizvodi - od rasada do gotovih glavica. Iako recept deluje jednostavno, iskustvo je presudno.

- Radimo sve na tradicionalan način, kao što su to radili naši stari: so, biber i lovorov list. Ništa više - objašnjava Klačinski.

Foto: Shutterstock

Kiseli kupus vekovima je bilo osnovna hrana podravskih porodica, naročito tokom zimskih meseci i u teškim vremenima. Danas mu se mnogi ponovo vraćaju zbog ukusa i zdravstvenih benefita. U porodici Petras ono ima i posebnu emotivnu vrednost.

- Imam osećaj da sam u životu uradio dobar posao kada vidim da mladi nastavljaju tradiciju. Pronašli su se u tome, imaju dodatni prihod i oboje rade - ističe Franjo Petras.

Dok su nekada kace sa kiselim kupusom bile obavezne u svakom podrumu, danas se ova nekada nezamenjiva zimnica uglavnom kupuje u pakovanjima na rafovima prodavnica. Domaćih proizvođača koji se drže starih recepata i tradicionalnog načina kiseljenja sve je manje, zbog čega su primeri poput porodice Petras iz Koprivničkih Brega sve ređi - ali i sve dragoceniji.

BONUS VIDEO