NOVE MERE NA SNAZI! Menjaju se pravila igre, veće subvencije, ali i stroga pravila - evo kako do subvencija!

Novi propisi i standardi biće usklađeni s evropskim, kažu u resornom ministarstvu. Naglašavaju da je od početka meseca pristigao značajan broj sugestija i da je stručna javnost i te kako zainteresovana za uređenje ove oblasti.

Takođe, očekuje se da će zakon obezbediti veći stepen zaštite biološke raznovrsnosti i genetskih rezervi prenosi RTS.

Foto: pixabay.com

Važeći Zakon o stočarstvu donet je još 2009, a poslednji put menjan je pre skoro deceniju. Mnoge njegove odredbe su zastarele i nisu usaglašene sa evropskim zakonodavstvom, zbog čega je potrebno usvojiti novi akt.

- Novim zakonskim rešenjem uvodi se model organizovanja subjekata u stočarstvu kroz formiranje odgajivačkih društava, propisuje se način vođenja registra odgajivačkih društava, njihova prava i obaveze, kao i osnovni uslovi koje treba da ispuni glavni odgajivački program. Na taj način će biti obezbeđena bolja kontrola produktivnosti domaćih životinja i sprovođenja odgajivačkih programa - navode u resornom ministarstvu.

Srbija bi što pre trebalo da uvede genomsku analizu

Genomska analiza je u razvijenim zemljama standard, a kod nas se sprovodi tek na po nekoj farmi, tvrdi Nikola Todorović.

- Mi imamo stare metode selekcije jer naše organizacije nisu spremne da prihvate novitete. Genomska analiza znači da ne čekamo da se tele razvije u junicu i kravu da vidimo koje ona ima potencijale, već se uzima deo tkiva, obično iz uha, i za nekoliko dana dobijamo rezultate kakvu će ta krava imati mlečnost, koliku mlečnu mast, proteine, kakve je plodnosti... Zašto da hranimo neku životinju koja nema potencijala? Škart odmah treba da odbacimo - ističe Todorović.

Poseban značaj dat je očuvanju genetskih rezervi domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu. Primenom odredbi evropske uredbe o odgoju životinja koje se odnose na priplodne domaće životinje i njihove reproduktivne materijale, stvoriće se uslovi za jednak tretman domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.

- Za Srbiju je bitno da ispuni uslove propisane uredbom o odgoju životinja, kako bi proizvođači mogli da izvoze priplodni materijal u zemlje članice EU, kao i druge zemlje koje poštuju EU pravila. To se može ispuniti nakon kontrole sprovedene od strane Komisije. Novim zakonom se povećava uticaj odgajivača na sprovođenje odgajivačkih programa i donošenje odluka u kom pravcu će se razvijati proizvodnja, pre svega, u odnosu na potrebe domaćeg i stranih tržišta - ističu.

Sirovine moraju da se prerade

Stručnjaci kažu da je ključno pitanje kako povećati produktivnost po jedinici površine. Trenutno je godišnji prihod po hektaru u Srbiji u proseku oko 1.000 evra, dok razvijene zemlje poput Belgije, Danske i Austrije imaju prihod od preko 35.000 evra. Potencijal domaće poljoprivrede je prihod od oko 100 milijardi dolara, što nikada nije ostvareno.

- Krug mora da se zatvori. Ako proizvođači imaju sušnu godinu, ne rode im pšenica i kukuruz, oni će, ipak, ostvariti profit jer drže piliće, svinje, tove bikove, imaju svoju klanicu. To što im je rodilo prerade i plasiraju kao gotov proizvod - objašnjava prof. dr Vitomir Vidović s Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Foto: pixabay.com

 

Odnos cena gotovih proizvoda i sirovina

Danas se dešava da se gase farme, jer se kapital iz prerađivačke industrije i trgovine ne vraća primarnom proizvođaču, upozorava prof. dr Vitomir Vidović.

- Proizvođač prodaje mleko po 80 dinara. Od tog mleka se prave još i kajmak, sir, surutka, jogurt i tu je zarada od najmanje četiri puta. Kiflu sam u jednoj pekari pre dva dana platio 80 dinara. To je četiri kilograma pšenice. Od kilograma brašna može da se napravi 30 kifli. 30 kifli po 80 dinara je 2.400 dinara, a proizvođač za kilogram pšenice dobija 20 dinara. U to su mu uračunati svi troškovi – pesticidi, herbicidi, đubrivo, obrada zemlje, seme - navodi Vidović.

Paritet između biljne i stočarske proizvodnje uvek je, kaže, bio najmanje jedan prema četiri.

- Ako obrađujete jedan hektar, posejete ječam, imate pet do šest tona. Skinete ječam i postrno posejete kukuruz. Imate na tom istom hektaru četiri do osam tona silaže. Utovite sedam bikova, koji koštaju po 3.000 evra to je 21.000 evra. A ako imate i svoju preradu i prodavnicu onda je prihod 35.000-37.000 evra, ako ne i više. Da bi se svinjarstvo i govedarstvo razvijalo, država mora da obaveže ljude koji drže zemlju da drže stoku- navodi Vidović.

Takođe, mlekarska industrija bi obavezno morala da ima svoje farme, a trebalo bi zabraniti slobodan uvoz mleka i mleka u prahu.

Farmeri moraju da donesu odgajivački program

Proizvođači mleka kažu da bi po njima ovaj predlog trebalo da bude povučen iz javne rasprave, jer na nacrtu zakona nisu konsultovani farmeri. Trenutno se u Srbiji donose petogodišnji odgajivački programi.

- Apsurd je da se svakih pet godina piše jedno isto. Moramo da imamo kontinuirani odgajivački program. Njega treba da kreiraju i kontrolišu farmeri. Udruženje bi prihvatilo i obaveze i odgovornosti, kao i finansiranje toga. To je trenutno u rukama glavne odgajivačke organizacije, a njenim radom niko nije zadovoljan. Velika su davanja iz budžeta, a nema efekata u pogledu rasnog sastava i produktivnost- kaže Nikola Todorović iz Udruženja proizvođača mleka Srbije.

Živinarima bi pomogle subvencije u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu

Živinari smatraju da bi zakonom trebalo uvesti subvencije po utovljenom piletu.

Foto: FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

 

- Povećani su troškovi radne snage, energenata, struje. Mi svi radimo uslužno i svedeni smo na malu zaradu, a obavezni smo prema farmi 24 sata dnevno. Nama bi trebale subvencije po piletu, kao u Republici Srpskoj što postoje, i to u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu državi- kaže Radoslav Lukić, živinar iz Žablja.

Proizvođači ribe kažu da treba uvesti uslovna grla i podsticaje

Proizvođači ribe traže jednak tretman sa ostalim stočarima. Za početak da se ustanovi uslovno grlo, kako bi mogli da konkurišu za zakup državnog zemljišta.

- Mi smo veliki potrošači električne energije, pa su nam tu potrebni benefiti. Veliki smo potrošači dizela, jer svake godine radimo rekultivaciju ribnjaka. To je skoro pa ratarska radnja, a oni imaju regresirano gorivo, mi nemamo. Takođe, već nekoliko godina nema javnog poziva za subvencije za nas. Naš predlog je da to bude po kilogramu proizvedene i prodate ribe na bazi PDV-a koji je trenutno između 40 i 50 dinara - kaže Krum Anastasov, predsednik grupacije za ribarstvo u PKS.

Srbija nema upravu za stočarstvo

Stručnjaci kažu da je ključno formiranje Uprave za stočarstvo, koja bi sarađivala sa Upravom za veterinu.

- Uprava za stočarstvo bi davala podatke i govorila da ne mogu da se daju dozvole za uvoz životinja kada mi imamo dovoljno životinja u državi. Imali smo slučaj da uvoznik dobije dozvolu za uvoz 100.000 tovljenika bez roka kada to mora da uradi. I onda on uvozi svinje kada se poveća cena tovljenika, što odmah izazove poremećaj na tržištu. Da imamo Upravu za stočarstvo, morali bi da se zapitaju šta se to radi - objašnjava Čedomir Keco iz Udruženja "Agroprofit".

Inspekcija mora da kontroliše robu na rafovima

Istovremeno, treba unaprediti i inspekcijske kontrole.

- Rad inspekcije i kontrola prometa hrane mora drugačije da se reši. Ne treba da bude vest da je inspekcija išla u fabriku. Pa normalno je da će da idu u fabriku. Suština je da ode u prodavnicu, da vidi šta je iz fabrike, iz prerade, otišlo u prodavnicu. Inspekcija mora da ima svoj fond za uzorkovanje i kontrolu svih proizvoda iz trgovina -  zaključuje Keco.

Donošenje ovog zakona predstavlja važan korak u ispunjavanju obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, konkretno u okviru poglavlja 12 - bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i klastera 5 - resursi, poljoprivreda i kohezija. Očekuje se da bude usvojen u prvoj polovini naredne godine.

BONUS VIDEO