ODLIČNA VEST IZ MMF: Uspešno završena druga revizija aranžmana sa Srbijom!

Izvršni odbor Međunarodni montearni fond (MMF) konstatovao je da je uspešno završen drugi pregled u okviru Instrumenta za koordinaciju politika za Srbiju, saopšio je večeras MMF.

- U okviru Instrumenta za koordinaciju politika, vlasti napreduju sa ključnim strukturnim reformama, uključujući upravljanje javnim finansijama i investicijama i energetski sektor i uspešno su završile drugi pregled - ističe se u saopštenju MMF-a.

Navodi se da je rast Srbije usporen usred rastućih domaćih i spoljnih nepovoljnih faktora, a da je ukupna inflacija je pala ispod cilja Narodne banke Srbije od tri procenta. Očekuje se da će se deficit tekućeg računa povećati u 2026. godini, odražavajući veće troškove uvoza goriva i ograničenja EU na uvoz čelika, pre nego što se ublaži od 2027. godine.

- Očekuje se da će rast u 2025. godini biti oko 2 procenta, pre nego što se oporavi 2026. i 2027. godine. Razborite makroekonomske politike i snažni tamponi pomažu Srbiji da se snađe u ovom izazovnom periodu. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike - ocenio je MMF.

Dodaje se da obilne devizne rezerve, državni depoziti i otporan, dobro kapitalizovan bankarski sektor pružaju važnu podršku u suočavanju sa trenutnim izazovima, kao i da bi rešavanje sankcija prema makro-kritičnoj naftnoj kompaniji NIS dodatno bi smanjilo neizvesnost.

MMF ocenjuje da su fiskalni deficiti na dobrom putu da ostanu ispod dogovorenog limita od tri procenta BDP-a, što je ključno sidro programa, uz podršku ograničene tekuće potrošnje i pažljivog određivanja prioriteta investicija.

Restriktivna monetarna politika, uključujući i preispitivanje privremenih fluktuacija cena iz nedavnih kontrola cena i marži, pomaže u obuzdavanju inflacionih rizika koji proizilaze iz povećanja minimalne zarade i viših troškova energije.

MMF konstatuje da napredak strukturnih reformi ostaje ključan. Fiskalna transparentnost i odgovornost se jačaju kroz kontinuirane reforme u upravljanju javnim finansijama i investicijama.

U okviru novih programskih obaveza, očekuje se da će javne dugovanja početi da se smanjuju od 2026. godine.

Diverzifikacija snabdevanja prirodnim gasom dodatno bi ojačala energetsku bezbednost, dok su nedavna povećanja tarifa za električnu energiju za domaćinstva poboljšala finansijsku održivost u državnim energetskim preduzećima, podržavajući ključne investicije u energetiku u budućnosti.

Na kraju diskusije Izvršnog odbora o Srbiji, zamenik generalnog direktora Bo Li konstatovao je da je rast usporen usred domaćih protesta i povećanih rizika po energetsku bezbednost nakon sankcija makroekonomskoj naftnoj kompaniji NIS.

- Oprezne makroekonomske politike, podržane snažnim angažovanjem sa MMF-om, pomogle su Srbiji da izgradi fiskalne i spoljne zaštitne slojeve koji se pokazuju vrednim u snalaženju u trenutnom izazovnom okruženju. Vlada je ispunila svoj cilj deficita, a Narodna banka Srbije (NBS) je održavala odgovarajuće strogu monetarnu politiku. Instrument za koordinaciju politika (PCI) nastavlja da učvršćuje kredibilitet politike i jača posvećenost vlasti strukturnim reformama - ocenio je Li.

Dodaje da je prioritet vlasti je da održe sidro fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a ili manje, što zahteva strogo pridržavanje pravila o platama i penzijama, određivanje prioriteta investicija i pažljivo planiranje za nepredviđene situacije.

- Ova disciplina će sačuvati fiskalni prostor za reagovanje na šokove i podržati kontinuirani pad javnog duga. Vlasti ostaju posvećene jačanju upravljanja javnim finansijama i investicijama, uključujući otplatu postojećih zaostalih obaveza i sprečavanje novih - konstatovao je Li.

Bonus video