NOVI SAD UBRZAVA ENERGETSKU TRANZICIJU: Sistemski pristup upravljanja energijom

Novi Sad poslednjih godina jasno pokazuje da energetska tranzicija nije samo strateški cilj već konkretan proces koji donosi uštede, održivost i viši kvalitet života. Sistemskim pristupom upravljanju energijom, grad postavlja temelje modernog i odgovornog javnog sektora, u kojem se odluke donose na osnovu podataka i dugoročnih analiza.

Foto: Jovan Brajevac

Uvođenjem Informacionog sistema za energetski menadžment omogućeno je kontinuirano praćenje potrošnje, prepoznavanje najvećih potrošača i definisanje prioriteta. Rezultati su već vidljivi: smanjeni troškovi, efikasnije funkcionisanje javnih službi i kvalitetnije usluge za građane. Ovaj sistem predstavlja osnovu za dalji razvoj politika energetske efikasnosti, koje su formalizovane kroz Program energetske efikasnosti za period od 2025. do 2027. Paralelno s upravljačkim unapređenjima, grad intenzivno ulaže u energetsku sanaciju objekata. U periodu od 2022. do 2024. realizovani su radovi na ukupno 15 javnih objekata - školama, vrtićima, ustanovama kulture, mesnim zajednicama i objektima socijalne zaštite. Ove mere uključuju zamenu stolarije, modernizaciju sistema grejanja, uvođenje LED rasvete i poboljšanje termičke izolacije.

Konkretni efekti su niži računi za energiju, ali i bolji uslovi boravka za korisnike. Investicioni ciklus se nastavlja: tokom 2025. i 2026. planirana je sanacija još 11 objekata, uključujući domove kulture, mesne zajednice i administrativne zgrade. Ukupno, to znači da će kroz ovaj talas obnove biti obuhvaćeno 26 javnih objekata, što predstavlja značajan iskorak ka energetski održivoj infrastrukturi. Istovremeno, grad uvodi energetske pasoše za javne objekte, s fokusom na najveće potrošače, čime se dodatno unapređuje planiranje i upravljanje energijom. Posebna pažnja posvećena je i građanima. Od 2021. izdvojeno je više od 200 miliona dinara za mere energetske efikasnosti u domaćinstvima, čime je podržano više od 1.300 porodica. Pored finansijske pomoći, uspostavljen je i Energetski info centar, gde građani mogu dobiti stručne savete, procenu ušteda i informacije o subvencijama.

Foto: Jovan Brajevac

Ovaj model direktno doprinosi smanjenju potrošnje i povećanju komfora u domaćinstvima. Ipak, najznačajniji iskorak u energetskoj tranziciji predstavlja projekat "Solar-termal Novi Sad". Reč je o prvoj solarno-termalnoj elektrani u Srbiji s velikim sezonskim skladištem toplote, koja će omogućiti da se energija prikupljena tokom leta koristi za grejanje tokom zime. Projekat kombinuje solarne kolektore, toplotne pumpe koje koriste potencijal Dunava i viškove električne energije, uz skladište kapaciteta čak 870.000 kubnih metara. S planiranom snagom od 31 MW i uštedom od oko 16% gasa godišnje, ova elektrana će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za više od 17.000 tona godišnje. Projekat, vredan oko 108 miliona evra, finansira se uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i evropskih fondova i već je dobio prestižnu EMEA Finance nagradu za najbolji infrastrukturni projekat u regionu. Planirano je da izgradnja bude realizovana u periodu od 2028. do 2030, a ovaj sistem će biti integrisan u postojeći daljinski sistem grejanja. Njegova realizacija neće samo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, već će pozicionirati Novi Sad kao lidera u primeni inovativnih energetskih rešenja u regionu. Novi Sad danas ne govori o energetskoj tranziciji kao o budućnosti - on je već živi.
Kroz konkretne investicije, sistemske mere i uključivanje građana, grad gradi održiv model razvoja koji donosi ekonomske, ekološke i društvene koristi.