VEĆI RAČUNI STIŽU BEOGRAĐANIMA: Ovaj porez ide gore - evo od kada!

Građani će naredne godine plaćati viši porez na imovinu, i to do 5,45 odsto u odnosu na sadašnje iznose, a najveće povećanje osetiće vlasnici stanova u centralnim delovima Beograda. Razlog leži u snažnom rastu cena nekretnina u prestonici.

Beogradska skupština usvojila je odluku da se porez na imovinu za 2026. poveća u rasponu od pet do 5,45 odsto. Prema rečima gradske sekretarke za finansije Katarine Čubrić, korekcije su usklađene s indeksom rasta maloprodajnih potrošačkih cena:

- Cene stanova su značajno porasle, posebno u centralnim zonama, dok je rast cena stambenih kuća i poslovnog prostora bio nešto manji.

Grad Beograd ima ukupno 14 poreskih zona, a prosečne vrednosti se utvrđuju na osnovu cena ostvarenih u prometu tokom godine. Odluka o prosečnim cenama mora biti doneta najkasnije do 30. novembra.

Građani koji su tokom 2025. kupili, izgradili ili evidentirali nepokretnost treba da imaju u vidu da poreska obaveza nastaje od trenutka sticanja i obračunava se proporcionalno do kraja kalendarske godine. Ista logika važi i u slučaju prodaje, rušenja ili brisanja objekta iz evidencije - porez se plaća samo do datuma promene. Ako postoji zakonsko pravo na oslobođenje, ono se priznaje samo za deo imovine koji ispunjava uslove, a Zakon o porezima na imovinu precizno definiše slučajeve oslobađanja, bez mogućnosti da ih lokalne samouprave samostalno šire.

Ko je oslobođen plaćanja poreza:

• Nepokretnosti u vlasništvu države, grada i institucija finansiranih iz budžeta (škole, bolnice, ministarstva) ne podležu porezu.
• Oslobođenje važi i kada se takva imovina daje u zakup, ali isključivo ako ostaje u javnoj svojini.
• Strane ambasade i konzularna predstavništva ne plaćaju porez na imovinu po principu međunarodnog reciprociteta, osim ako objekat koriste u komercijalne svrhe.
• Crkve i verske zajednice, spomenici kulture i istorijska dobra oslobođeni su poreza dok se objekti koriste u kulturne svrhe, dok davanje u zakup automatski ukida ovo pravo.
• Pretvaranje neobradivog u obradivo zemljište donosi petogodišnje oslobođenje od poreza, pod uslovom da se zemljište ne daje trećim licima radi prihoda.
• Poreska oslobođenja mogu ostvariti i fizička lica koja ne vode poslovne knjige, ako objekat koriste za poljoprivredu ili ako nije dat u zakup duže od 183 dana godišnje, dok za pravna lica i preduzetnike postoji dodatni uslov da je poljoprivreda registrovana kao pretežna delatnost.
• Oslobođeni su i putevi, pruge, aerodromske piste i kejevi u javnoj svojini koji se ne koriste za prihod, kao i određene površine vodnog dobra, pod uslovom da su upisane u katastar vodnog dobra.
• Propisani su i slučajevi kada se zemljište ispod objekta ne oporezuje, na primer, kada njegova vrednost nije iskazana u knjigama ili kada je reč o podzemnim objektima.

Izvor: Kamatica.com/Republika/T.A.

BONUS VIDEO