ALGORITAM rešenja - Srbija čista i održiva do 2035! DA, MI TO MOŽEMO: Autorski tekst Siniše Mitrovića, direktora Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije

Planovi, strategije, konfekcija regulative deo su svake političke agende, ali rezulat je skroman i ako ovako nastavimo, trebaće nam bar još 20 godina da zatvorimo krug promena i ulaganja.

Postojeći sistem već sada nije kompatibilan sa životnim potrebama i navikama, prekomernim generisanjem otpada i skromnom infrastrukturom za prikupljanje i tretman. Otpad je svuda oko nas. Prepisujemo i dopisujemo divlja smetlišta (preko 3.500 lokacija), vodimo javne kampanje, deponije gore, građani u stalnoj pobuni, nezadovoljstvu i otporu. Građani percipiraju deponiju kao apokalipsu, smrad, leševe životinja, dim i zarazu. Ništa dobro. I sada taj narativ treba promeniti, ali ne sa starim rešenjima i konzervativnom školom.

Foto: Shutterstock/Romolo Tavani

 

Danas u Ministarstvu zaštite životne sredine radi najmlađi tim Z generacije, pismen,  ekološki edukovan, obrazovan, koji poseduje znanja o tehnologijama, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji (AI). Procene pokazuju da se Republika Srbija zagreva intenzivnije i brže od svetskog proseka jer se nalazi u "vrućoj tački" klimatskih promena koja obuhvata pojas Mediterana i jugoistočne Evrope.

U prilog tome govori činjenica da, dok porast prosečne globalne temperature iznosi 1,1°C, u Srbiji je zabeležen porast od 1,8°C (u letnjim mesecima taj porast dostiže čak 2,6°C). Klimatske promene su najveća pretnja bezbednosti Srbije, razvoju infrastrukture stanovanja, poljoprivrede, energetike. Ovakav porast srednje temperature za sobom vuče čitav niz povećanih rizika i zbog toga je adaptacija na nove uslove imperativ za Srbiju.

Klimatske promene demontiraju i razgrađuju javnu infrastrukturu s visokim fakturama. Direktna šteta od klimatskih promena je već blizu osam milijardi evra, za poslednih 20 godina. Ako to kvantifikujemo kroz bolnice, škole, obdaništa, staračke domove - gubimo mnogo.
Javnim finasiranjem iz budžeta ne možemo dovršiti ciklus velikih investicija u životnoj sredini (tretman otpadnih voda, otpada, vazduh, degradirano zemljište). Potrebno je novo tržište kapitala i, naravno, uključivanje privatnog kapitala koji može menjati DNK javnih komunalnih preduzeća i investicija. U okviru ovog EKO-NACIONALNOG PLANA možemo privući preko tri milijarde evra kapitala kroz zeleno finansiranje u narednih pet godina.
Preokret. Svi su potrebni i važni. Ovo je posao koji pokreće svakog građanina i građanku.
Do 2035. DA ZAVRŠIMO POSAO.

REGULATIVA

- Novi Zakon o upravljanju otpadom

- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu 
- Zakon o zaštiti prirode 
- Zakon o izmenama i dopunama zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (Poslednje izmene i dopune Zakona od oktobra 2023)
(izgraditi moderan, inkluzivan, pametan i održiv sistem otpada, ekosistem za bolji kvalitet života  građana koji nisu ugroženi lošim vazduhom, nekvalitetnom pijaćom vodom, smetlištima, bukom i prirodnim katastrorama) 
- Kreirati nove strategije: 
Strategija otpornosti na klimatske promene
 Strategija smanjenja plastičnog otpada
 Nova ekološka taksonomija: dodatno oporezovati sve što dolazi iz prirode - kamen, pesak, drvo, rude... 
- Pravo i životna sredina (uticaj sudstva na ekocid i nova krivična dela)
- Nova škola mišljenja u kreiranju politike životne sredine - od socijalne ekologije pomerati se na ekološku ekonomiju i inkluzivnu ekonomiju deljenja
- Izdvajanja BDP za životnu sredinu u narednih 10 godina podići na 1,5% do 2% 
(Glavni izvor finansiranja: budžet RS Ministarstvo životne sredine ima na rasposlaganju 23,8 milijardi dinara, što je najveći iznos do sada. Opredeljena sredstva su čak za više od 4,5 puta veća u odnosu na 2010, kada je za ovu oblast bilo opredeljeno 5,1 milijarda dinara) i naknade na ime zaštite životne sredine. 
- Investicije u zaštitu životne sredine su povećane, ali i dalje ispod potrebnih (0,2% BDP).Potrebno povećanje od 1,2 - 1,4% BDP. Dinamičan kvantni skok
- Nepostojanje operativnog Zelenog fonda-revolving fonda, nešto slično Fondu za razvoj
- Novo Ministarstvo resursa i klimatskih promena kao arhitektura sistema odgovornosti i transparentnosti, a pre svega uticaja u Vladi RS. Profesionalna administracija, obrazovana i obučena za nova znanja i alate i brojčano uvećana za izvršenje posla
- Novi prostorni plan Republike Srbije koji će teritorijalno opredelite lokacije za otpad i otpadne vode, kao i ulaganja u industrije koje generišu industrijske i opasne otde

INVESTICIJE

- STOP deponijama (obustaviti dalju regionalizaciju sistema i povratiti otpad lokalnim zajednicama). Ako najnovija istraživanja dokazuju da se od ukupne generisane količine otpada u Srbiji 44% otpada može kompostirati, 40% reciklirati, a 16% energetski upotrebiti, onda nema potrebe da se grade veliki centri, skupi i neodrživi. Slučaj deponije Duboko je prekinuo lanac i model koji je potrošen
- Svaka lokalna zajednica treba da uvede deponijsku taksu kao ekonomsku meru za povećanje reciklaže (predlog 10 evra po toni do 2030, a do 2035. 30 evra po toni)
- Dinamizirati izgradnju sistema za tretman otpadnih voda (potrebno je 395 postrojenja za Srbiju, razmisliti o jedinstvenoj tehnologiji i operativnim troškovima rada, kao i o tretmanu  mulja iz čistiona)
- Investiciona konferencija koja može privući kapital do tri milijarde evra  fondova i privatnog kapitala za investicije u otpad, vodu, vazduh i degradirano zemljište
-  Uvođenje veštačke inteligencije AI i digitalizacije monitoringa i izveštavanja u životnoj sredini (Agencija za zaštitu životne sredine - data eko-centar)
-  Upotreba tehnogenih sirovina - pepela iz termoelektrana i šljake iz železare štedi prirodne resurse i smanjuje pritisak na devastaciju životne okoline, (tri miliona tona godišnje se generiše pepela i milion tona šljake - zamena za šljunak i pesak iz rečnih tokova)
-  Stalno uvođenje inovacija opremi i mašinama za potrebe zaštite životne okoline i start-up zajednica koja može biti provajder inovacija)
-  Pošumiti Srbiju i doći do 50% teritorije pod šumom (najbolja i najjeftinija investicija)
- Navodnjavati zemljište (danas je to 1,4 % obradivih površina, a cilj je za 10 godina doći do 15%) i obnoviti humus posebno u Vojvodini.

KOMUNIKACIJA

- Pošten i otvoren dijalog s građanima 
- Javne kampanje i mreže
- Ekološki patriotizam za Srbiju
- Snažan i potreban civilni sektor, edukovan i dobro inkorporiran za promene