NOVA TEMA ODGOVORNOG POSLOVANJA Mentalno zdravlje zaposlenih

Dugo se smatralo da je briga o zaposlenima pre svega pitanje zarada, radnog vremena i uslova rada. Međutim, poslednjih godina kompanije sve više prepoznaju da zadovoljstvo i stabilnost zaposlenih zavise i od toga koliko se vodi računa o njihovom mentalnom zdravlju. U okviru ESG principa, posebno dela koji se odnosi na društvenu odgovornost (S-social), dobrobit zaposlenih postaje jedna od važnih tema održivog poslovanja.

Stres na poslu postao je jedan od izazova s kojima se suočavaju i zaposleni i kompanije. Veliki broj obaveza, kratki rokovi, stalna dostupnost putem telefona i računara, ali i teškoće da se pronađe ravnoteža između poslovnog i privatnog života, mogu dugoročno da ostave posledice na zdravlje ljudi. 

Posledice se ne ogledaju samo u umoru zaposlenih. Dugotrajan stres može da utiče na motivaciju, odnose u kolektivu, kvalitet rada i odluku zaposlenih da potraže drugo radno mesto. Zbog toga sve više kompanija pitanje mentalnog zdravlja posmatra kao deo svoje odgovornosti prema ljudima, ali i kao važan faktor poslovanja.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznala je sagorevanje na poslu (burnout) kao profesionalni fenomen povezan s hroničnim stresom na radnom mestu koji nije uspešno prevaziđen. Prema definiciji SZO, sagorevanje karakterišu osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca ili negativan odnos prema poslu, kao i smanjena profesionalna efikasnost.

Foto: Dusan Petkovic/shutterstock

 

Upravo zbog toga kompanije sve češće uvode različite modele podrške zaposlenima - od mogućnosti razgovora sa stručnjacima za mentalno zdravlje preko edukacija o upravljanju stresom do promena organizacije rada koje omogućavaju bolju ravnotežu između privatnih i poslovnih obaveza.

 

Posebno je značajna podrška zaposlenima koji se suočavaju s teškim životnim situacijama. Bolest člana porodice, gubitak bliske osobe, razvod ili drugi lični problemi mogu snažno uticati na svakodnevni život, pa samim tim i na funkcionisanje na radnom mestu. U takvim okolnostima, kažu stručnjaci, važno je da zaposleni imaju osećaj da mogu da se obrate poslodavcu i da će naići na razumevanje. To ne podrazumeva samo obezbeđivanje konkretne pomoći već i stvaranje kulture u kojoj se o problemima može otvoreno razgovarati, bez straha od osude ili posledica.

Istraživanja pokazuju da kompanije koje ulažu u dobrobit zaposlenih mogu imati koristi i kroz veću angažovanost ljudi, manju fluktuaciju i stabilnije timove. Prema istraživanju organizacije Galup (globalna analitička i savetodavna organizacija koja se bavi istraživanjima javnog mnjenja, angažovanosti zaposlenih...), angažovanost zaposlenih povezana je s poslovnim rezultatima, uključujući produktivnost i zadržavanje zaposlenih. Zbog promena na tržištu rada, odnos prema zaposlenima postaje jedan od kriterijuma po kojima ljudi biraju kompaniju u kojoj će raditi. Plata je i dalje važan faktor, ali sve više zaposlenih obraća pažnju i na atmosferu u kolektivu, mogućnosti razvoja, fleksibilnost i način na koji kompanija tretira svoje ljude.