SRPSKU NOVU GODINU OBELEŽIĆE TRI PRAZNIKA: Sveti Vasilije Veliki, Mali Božić i Sveta Nedelja - Ispoštujte ove pravoslavne običaje!

Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje. Ova liturgija se održava 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), kao i na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Sveti Vasilije Veliki se posebno slavi prvog dana Pravoslavne nove godine, a sačuvana su mnoga bogoslovska i apologetska dela koja je napisao.

Sveti Vasilije Veliki - život i značaj

Prema istorijskim podacima i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere. Zapis vladike Nikolaja Velimirovića ukazuje na to da je Hristos preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.

Mali Božić i običaji vezani za praznik

Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić, koji se smatra završetkom božićnih svetkovina. Postoje verovanja da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz. U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. Takođe, u nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka, dok se u mnogim srpskim krajevima mesi obredni hleb ili vasilica.

Vasilijeva služba i praznovanje Sv. Vasilija Velikog imaju poseban značaj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Obredi i verovanja vezana za ovaj praznik predstavljaju važan deo tradicije i kulturne baštine, čuvajući se kroz vekove kao deo identiteta pravoslavnog naroda.

BONUS VIDEO: