OLGINOG MUŽA SU ZAROBILI RUSKI: Već dve godine ne zna ništa o njemu, on joj je napisao poslednju PORUKU NA TOALET PAPIRU: "Volim te. Ne znam što će se dogoditi"

Mikita Horban je svojom pričom o zarobljeništvu u rukama ruskih vlasti izazvao snažne emocije u dvorani Evropskog parlamenta u Briselu. Izraz njegovog lica i teškoća u izgovaranju reči svedoče o dubokom emotivnom i fizičkom bolu kroz koji je prošao.

Teškoće zarobljeništva

Horban je sa očevom bio žrtva ruske invazije na Ukrajinu, a njihovo zarobljeništvo obeleženo je ispitivanjima, mučenjima i teškim povredama. Šrafcigerom su mu polomljeni prsti, i nakon toga su ih odveli u regiju Kursk u Rusiji. Bez ikakve optužnice, Mikita je morao da podnese strašne uslove zarobljeništva, spavajući na otvorenom i trpeći hladnoću, što je na kraju rezultiralo amputacijom prstiju.

Foto: EVGENIY MALOLETKA / TANJUG/AP

 

- Pre dve godine Rusi su došli u naše selo u Ukrajini, mene i mog oca su uzeli kao taoce, ispitivali su nas, mučili. Šrafcigerom su mi polomili prste", priča Mikita Horban. On je s ocem odveden u Rusiju, u regiju Kursk. Zašto su ih Rusi uhapsili, Mikiti još uvek nije jasno, jer nikada nije podignuta nikakva optužnica. Tokom zarobljeništva zadobio je povrede nogu i skoro da nije mogao da hoda. U Kursku je na hladnoći morao da spava na otvorenom - bez cipela. Smrznuti prsti su mu na kraju amputirani u zatvoru.

Neizvesnost i nada

Nakon šest nedelja provedenih u zarobljeništvu, uspeo je da se vrati u svoje selo, ali i dalje nije saznao sudbinu svog oca. Ova neizvesnost i traume zarobljeništva ostavljaju dubok trag, kako na Mikiti, tako i na mnogim drugim civilima koji su postali "civilni taoci" ruskog konflikta.

Borba za prava zarobljenika

Olha Rešetilova volonterski radi za organizaciju "Inicijativa medija za ljudska prava" kako bi pomogla civilima iz Ukrajine koji su oteti od strane Rusije. Njena posvećenost otkrivanju sudbine otetih osoba, kao i podrška evropskog parlamentarca Petrasa Austreviciusa, ukazuju na važnost borbe za prava zarobljenika i skretanje pažnje javnosti na ovaj problem.

Foto: Narciso Contreras / AFP / Profimedia

 

Poruke nade i traume

Olga Babič, supruga gradonačelnika Gole Pristana, prenela je potresnu poruku svog supruga napisanu na toalet-papiru, izražavajući ljubav i neizvesnost zbog svega što se događa. Njena borba za saznanje istine o suprugovoj sudbini, kao i nada u podršku EU u pregovorima o razmeni zatvorenika, predstavljaju samo jednu od mnogih ličnih drama koje su obeležile ovaj konflikt.

"Nismo se mogli ni oprostiti", kaže Olga Babič, supruga Oleksandra Babiča, gradonačelnika Gole Pristana u regiji Herson. Njenog supruga su u gradskoj skupštini pre dve godine uhapsili ruski vojnici. Tamo su ga zadržali nekoliko dana i mučili. Oleksandr Babič je na toalet-papiru napisao svoju poslednju poruku supruzi Olgi:

"Volim te. Ne znam što će se dogoditi." Od tada ona više nema kontakta sa njim. U leto 2022. godine bilo je znakova da je još živ. Olga je putem različitih kanala uspela da sazna da je Oleksandar zatvoren u istražnom zatvoru na Krimu. Međutim, do danas nije podignuta optužnica, pa stoga nijedan advokat nije mogao da vidi gradonačelnika Gole Pristana. Drže ga u izolaciji. Njen suprug je u prvom mesecu rata bio organizator otpora protiv ruskih okupatora u svom gradu. Zbog toga su hteli da ga ućutkaju.

Ove lične priče svedoče o patnji, neizvesnosti i traumi koju su mnogi pretrpeli usled ruskog konflikta u Ukrajini. One takođe ukazuju na važnost aktivnog zalaganja za ljudska prava i podršku žrtvama ovakvih sukoba, kako bi se njihove priče čule i njihova prava zaštitila.

(Večernji list)

BONUS VIDEO