VOĐA NAVIJAČA IZREŠETAN U FILMSKOJ POTERI NA BANOVOM BRDU! Vladimiru presudio ubica sa dva ukrštena tetejca

Vladimir Vojvodić Vojvoda (23), vođa navijača Fudbalskog kluba "Crvena zvezda", i njegov drug Damir Prikić, član Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, ubijeni su na današnji dan pre 30 godina u Požeškoj ulici na Banovom brdu u komisionu "Ferum".

Prethodno su se njih dvojica sakrili u komision, oko pet sati ujutru, jer ih je jurila grupa mladića. Međutim, egzekutori su ih ipak pronašli i likvidirali.

Glavni osumnjičeni za zločin bio je Nemanja Popović, koji je odmah pobegao i sa lažnim pasošom preko Slovenije i Trsta došao do Italije, gde se povezao sa sicilijanskom mafijom.

Dvojica njegovih saučesnika u dvostrukom ubistvu, Dejan Simić i Ivan Žunić, u međuvremenu su osuđeni na po 13 godina zatvora.

Tokom suđenja, svedok Dejan Ćurčić tvrdio da je zajedno sa Popovićem, Žunićem i Simićem 1. novembra 1993. došao u "Ferum" u ranim jutarnjim satima, dok su svedoci Jovica Stojković i Stanko Milašinović to negirali, iako su se i sami zatekli na istom mestu, piše Informer.

Stojković, u to vreme radnik "Feruma", izjavio je da su u prodavnici u trenutku pucnjave bili samo pokojni Vojvodić i Prikić i da on nije video ko je pucao na njih, jer se u to vreme nalazio u toaletu i prao šoljice.

Milašinović, inače noćni čuvar iz susedne prodavnice, istakao je da je Ćurčić dovezao dvojicu ubijenih mladića, ali da se on kratko zadržao, jer je odvezao u Žarkovo jednu devojku.

Nemanja Popović je, inače, na beogradskom asfaltu izgradio ime neobičnim stilom ubijanja, jer je pucao iz dva "tetejca", i to ukrštenih ruku. Bio je takozvani soler i pričalo se da nije znao za strah. 

U Italiji se krio sve do septembra 2000. kada je, prema pretpostavkama policije, došao u Beograd da bi izvršio još jednu likvidaciju.

Ovoga puta na meti mu se 30. septembra te godine našao Jovan Simendić Simenda, pripadnik stare garde beogradskih žestokih momaka, koji se družio sa Goranom Vukovićem Majmunom, Đorđem Božovićem Giškom, ali i s Arkanom.

Tvrdio da su Simendu ubili "zemunci"

Simendić je ubijen u strogom centru grada, u svom kafiću "Džuboks" u ulici Vuka Karadžić. U njega je pucano sa dva "tetejca", i to ukrštenih ruku, takozvanim Nemanjinim stilom.

Popović je posle ove likvidacije ponovo pobegao u Italiju, gde je u međuvremenu uhapšen i osuđen na dve godine zatvora zbog nekoliko teških krivičnih dela, posle čega je 9. novembra 2005. izručen Srbiji.

Tokom procesa, sud mu nije poverovao da je u vreme Simendinog ubistva bio van zemlje, a čak dva puta pokušao je da pobegne iz Palate pravde! Tvrdio je da mu je ubistvo Simendića namešteno i da je to delo "zemunskog klana" i njihovog glavnog egzekutora Sretka Kalinića.

Međutim, u decembru 2008. usledila je presuda. Oglašen je krivim i dobio je jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora.