SVAKO JE NEKO, ALI NIKO NIJE NIKO: Poznata spisateljica kroz upečatljiv humor okončala potragu za srećnim mestom

Promocija knjige „Humano preseljenje“ Vide Crnčević Basare održana je u kafeteriji Bukmarker u knjižari SKC koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.

O ovom sjajnom romanu koji je pisan jezikom punim inteligentnog, vrcavog, a ponekad i gorkog humora, pored autorke, govorile su književna kritičarka i teoretičarka Vladislava Gordić Petković i književna kritičarka Jasmina Vrbavac.

U romanu "Humano preseljenje" glavna junakinja Marta pokušava da se useli u sopstveni život.

Vida Crnčević Basara kazala je da je Marta nastajala dugo, zbirom njenih iskustava i iskustava prijateljica, filmskih likova, književnih junakinja…

- Ne postoji osoba za koju bih mogla da kažem da je Marta. U ovom romanu je svako neko, ali niko nije niko, tako da ne bih mogla da kažem da je neko baš direktno rađen po jednoj osobi, pa ni Marta - kazala je autorka.

Vladislava Gordić Petković istakla je da bi „Sremci i Nemci“ mogle da budu ključne reči koje ovu knjigu određuju, ali naravno nedovoljno zato što ovo nije samo knjiga o mentalitetskim, kulturnim i istorijskim anomalijama ovih prostora. 

- Nekako sam se vratila toj knjizi kad sam pročitala ’Humano preseljenje’ zato što zaokružuje tu priču o identitetima. Ne samo rodnim, nego i o nacionalnim, kulturnim, o generacijskim razlikama. Baka Giza, Marta, Martin sin Igor – svi se razlikuju po svojim stremljenjima, po svojim prioritetima, ali su ipak nekako izašli iz istog šinjela. I šta je taj šinjel? Da li je to poreklo? Da li je to porodični usud? Da li je to neka predodređenost na nesreću? Da li je to neka vrsta samosabotaže, sabotaže sopstvenih postignuća, pa i sopstvenih ambicija i priželjkivanja?“.

Ovaj roman doživela je, kako je istakla, kao jednu važnu plodotvornu reminiscenciju o devedesetim godinama, o svemu onome što se reflektuje u novom milenijumu.

Prema mišljenju književne kritičarke Jasmine Vrbavac, sve ono što se događa u ovom romanu nije proizvod usuda ili sudbine koja je nametnuta odozgo, a junaci kao žrtve moraju da pate i da se nekako koprcaju u životu kome su bačeni, već je na neki način sve povezano:

- Meni se čini da je kvalitet Vidinog romana upravo u tome da ona fantastično povezuje neke događaje iz prošlosti sa onim što će se u budućnosti desiti. Ili u sadašnjosti, možemo to i tako nazvati. Dakle, ako govorimo o humanom preseljenju, to je motiv koji ima više odgovora. Humano preseljenje s jedne strane u istoriji prikazuje te vojvođanske Švabe koji su ’humano preseljeni’, odnosno po završetku Drugog svetskog rata, ili dolasku partizanske vlasti, oni su većinski bili preseljavani: neki u logore, neki u drugi život, a neki su zaista i preseljeni u Nemačku, Austriju ili gde god".

BONUS VIDEO: