RUSKI PREDSEDNIK IMA ODREŠENE RUKE POSLE POBEDE NA IZBORIMA! Putin naredio totalnu ofanzivu! PLANIRA DA ZAVRŠI RAT U MORU KRVI!

Navaljni pred smrt bio predviđen za razmenu

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin rekao je da se nekoliko dana pre smrti opozicionara Alekseja Navaljnog u zatvoru saglasio da on bude razmenjen za određene ruske zatvorenike u inostranstvu.

- Obavestili su me da postoji ideja da se Navaljni razmeni za neke ljude. Možete da mi verujete ili ne, ali osoba koja je razgovarala sa mnom još nije završila rečenicu, kad sam rekao da sam saglasan. Postavio sam samo jedan uslov, a to je da se Navaljni ne vraća u Rusiju. Međutim, Navaljni je umro, što je tužno, ali takav je život - rekao je Putin.

TABELA - 76 miliona birača glasalo za Putina

Prebrojani svi glasovi, pobedio s 87,28 odsto

• Vladimir Putin  87,28
• Nikolaj Haritonov  4,31
• Vladislav Davankov  3,85
• Leonid Slucki  3,21

Izlaznost  77,47

Šolc ne priznaje rezultate glasanja

Foto: Tanjug/AP

Nemački Kancelar Olaf Šolc i predsednik Frank-Valter Štajnmajer odbili su da priznaju rezultate izbora u Rusiji i čestitaju Putinu.

- Izbori nisu bili pošteni ni slobodni. Ishod je bio poznat unapred i Rusija predstavlja diktaturu, koja je oličena u Putinu. Ipak, mi ćemo razgovarati s njim ako to bude imalo smisla - saopšteno je iz Šolcovog kabineta.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok kazala je da će EU uvesti nove sankcije protiv Rusije. Šef britanske diplomatije Kameron rekao je da ovi izbori jasno naglašavaju dubinu represije pod Putinovim režimom, koji teži da ućutka svako protivljenje ratu.

Isti stav izneo je i predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, koji je osudio sprovođenje ruskih predsedničkih izbora na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, za šta je rekao da je kršenje međunarodnog prava.

I Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nisu poštovani uslovi za demokratske izbore i da su birači bili pod represijom.

- Osuđujemo sprovođenje izbora na teritoriji Ukrajine i nikad ih nećemo priznati.
Inače, na teritoriji koju je Rusija anektirala posle referenduma (Donjecka, Luganska, Harkovska i Zaporoška oblast) oko pet miliona ljudi primilo je rusko državljanstvo, a izlaznost je bila veća od 85 odsto.

Fijasko ukrajinskog GUR u borbama na granici

Kijev nije uspeo da omete sprovođenje izbora ofanzivom na rusku Kursku i Belgorodsku oblast, dok su napadi dronovima uglavnom odbijeni.

Prema ruskim izvorima, tokom pet dana borbi napadalo je oko 4.500 ukrajinskih vojnika i oko 300 prebega iz Rusije pod komandom Kirila Budanova, načelnika vojne službe GUR. Njihovi gubici su bili najmanje 1.000 poginulih i ranjenih, do 10 tenkova, 10 topova i helikopter.

SRDAČNE ČESTITKE SIJA, KIMA I RAISIJA

Predsednik Kine Si Đinping čestitao je Vladimiru Putinu ponovni izbor za predsednika Rusije, preneli su kineski državni mediji. Putin je istakao da će se odnosi dve zemlje u budućnosti razviti još više.

- Opet se pokazalo da imate ogromnu podršku ruskog naroda. Uveren sam da će pod vašim rukovodstvom Rusija ostvariti još veći razvoj. Mi smo spremni da održavamo još tešnje odnose s Rusijom - Poručio je Si.

Lider Severne Koreje Kim Džong Un poslao je čestitku koju je Putinu uručio ambasador.

- Ruski narod, time što se okupio oko vas, pokazao je snažan patriotizam i volju da izgradi silnu Rusiju - poručio je Kim.

I predsednik Irana Ebrahim Raisi čestitao je Putinu.

-  Izražavam lično i zadovoljstvo naroda Irana zbog vašeg izbora. Neophodan je dalji razvoj naše već velike saradnje - naveo je Raisi.

Putinu su telefonom čestitali i predsednici Indije, Brazila, Azerbejdžana, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Navedeno je da su oni dali podršku Putinovom spoljnopolitičkom kursu i poželeli mu uspeh.

KIJEV SE SPREMA ZA ODBRANU NA PET PRAVACA

Noćna mora napad na Zaporožje i Dnjepar

1. U Kijevu grozničavo razmišljaju gde će Rusi udariti. Ukrajinski portal Država.ua prenosi svoje izvore iz vojnog vrha koji razmatra nekoliko varijanti. Smatra se da je udar na gradove Zaporožje i Dnjepar najopasniji po Ukrajinu, a izveštaji govore o velikoj koncentraciji obe vojske na tom pravcu. Dnjepar i Zaporožje su najveći pozadinski, industrijski i logistički centri ukrajinske vojske. Bivši načelnik ukrajinskog generalštaba Mihail Zabrodski kaže da bi Rusi zauzimanjem ovih gradova stvorili preduslove za nekoliko strateških operacija. Prvo, da prodorom na zapad odseku Ukrajinu od Crnog mora. Drugo, da udare na istok i opkole veliku grupu ukrajinske vojske na Donbasu. Treće, da zapadno od Harkova prodru u susret trupama u Dnjepropetrovsku i opkole celu ukrajinsku vojsku na istoku.

2. Noćna mora je i udar na Kijev. To je jedini pravac gde je Ukrajina utvrdila liniju odbrane zmajevim zubima, kanalima, bodljikovom žicom i minskim poljima.

3. Odsecanje Ukrajine od mora, odnosno okupacija cele crnomorske obale, imala bi katastrofalne ekonomske i vojne posledice po Ukrajinu. Francuski predsednik Emanuel Makron pomenuo je jedino Odesu, osim Kijeva, kao grad u koji bi u budućnosti mogao da pošalje svoje kopnene snage i zaustavi Ruse.

4. Udar iz Belorusije zapadno od Kijeva, s ciljem da se dođe do Rumunije i Ukrajina preseče na dva dela. Ovaj scenario je teško ostvariv zbog močvara duž granice s Belorusijom, ali ga Kijev ozbiljno shvata. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kaže da je u toj oblasti koncentrisano 127.000 ukrajinskih vojnika.