TAJNI PREGOVORI IZAŠLI NA VIDELO POSLE VIŠE OD DVE DECENIJE: Milošević hteo Srbiju u NATO, Madlen Olbrajt pala u nesvest!

Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije i SRJ, makar tri puta od 1996, nudio je Amerikancima da uđemo u NATO da bi izbegao sukob i bombardovanje.

Pokojni Momir Bulatović, koji je bio predsednik Crne Gore i premijer SR Jugoslavije, pričao je da je ovu ponudu poslednji put 1998. izneo tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, uoči propalih pregovora u Rambujeu.

- Milutinović je na sastanku rekao državnom sekretaru SAD Madlen Olbrajt da je Srbija spremna da uđe u NATO. Ona se onesvestila, nije verovala šta joj nudimo. Onda se vratila i rekla: "Ne, to nije opcija." Bilo bi mnogo pametnije da su nas primili u NATO nego što su nas bombardovali - ocenio je Bulatović.

Po povratku iz Haga 2010. Milutinović je potvrdio da se s Madlen Olbrajt sreo četiri puta i da joj je, u dogovoru s Miloševićem, ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, ali da je ona to odbila pod uticajem okruženja. On je objasnio da je ideja bila da se jedna evropska baza izmesti na Kosovo, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament.

Foto: Profimedia

- To je bila ideja još u razgovorima s Ričardom Holbrukom 1996. da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir. Mi smo hteli po svaku cenu da izbegnemo konflikt i mislio sam da bi tako mnoge stvari išle drugačije. I išle su čak i do 1998. Međutim, to se očigledno nije uklapalo u koncepciju koja je bila pripremana za druge svrhe - rekao je Milutinović.

Nekadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović ispričao je da je ulazak Srbije u NATO bio poslednja alternativa.

- Namera je bila da zauzvrat Srbija sačuva teritorijalni integritet, a Kosovo maksimalnu autonomiju. Ponudili smo to preko Kristofera Hila (sadašnjeg ambasadora SAD u Beogradu) još u leto 1998. U Haškoj dokumentaciji postoji snimak u kojem Hil govori o razgovoru s Milutinovićem, koji mu je preneo taj predlog. Hil mu je odgovorio: "Gospodine Milutinoviću, to nije tema. Voz je već pošao sa stanice i ne možete da uskačete na krivini." Posle se pričalo da smo mi nudili baze Amerikancima. Ne, mi smo nudili celu Srbiju da bismo spasli Kosovo, ali nije vredelo. Taj razgovor je kasnije ponovljen na konferenciji u Rambujeu, ali dobili smo isti odgovor - rekao je Šainović.

Po povratku iz Rambujea Milan Milutinović rekao je na beogradskom aerodromu: "Ke sera, sera", što je bio naslov starog šlagera u značenju: "Šta će biti, biće." A bilo je NATO bombardovanje, stradanje SRJ i kasnije odlazak Miloševića s vlasti i njegova smrt u Hagu.

Advokat Toma Fila, bivši poslanik SPS i advokat Slobodana Miloševića u Hagu, kaže da ne veruje da je nekadašnji predsednik SRJ zaista hteo da uđe u NATO, nego da spase Srbiju od bombardovanja.

- Udružili bi se i crnim đavolom da Srbija ne bude bombardovana, to je suština priče. Ako bi zemlja bila član NATO, ne bi mogli da nas bombarduju. Ne bi bombardovali svoju članicu. Svi zahtevi i predlozi bili su uslovljeni da Srbija ne bude bombardovana ili da se nekako taj trenutak odloži, to je ono što znam - kaže Fila.

Henri Kisindžer 1998: Zakasnili ste, udariće vas

Nebojša Vujović, diplomata i šef Misije SRJ u Vašingtonu devedesetih godina, svedočio je da je Slobodan Milošević propustio šansu da reši pitanje Kosova u Dejtonu, gde je 1995. potpisan sporazum o miru u Bosni.

Američko rukovodstvo je preko Nebojše Vujovića poslalo Miloševiću nacrt sporazuma koji je predviđao široku autonomiju za Albance i ostanak pokrajine u okviru Srbije. Vujović je dokument odneo Milanu Milutinoviću, tada još ministru spoljnih poslova.

- Je l' ti hoćeš da mene Sloba ubije? Idi, sam ga odnesi i sretno ti bilo - rekao je Milutinović.

Foto: www.profimedia.rs

Vujović je pisao da je Milošević pročitao dokument i ljutito ustao.

- Zgužvao je papire i gađao me njima u glavu: "Je l' se oni to sa mnom zaje*avaju? Pa šta oni misle, ko sam ja, kakvo Kosovo, to je unutrašnje pitanje Srbije, ne dolazi u obzir. Reci tim svojim vašingtonskim prijateljima da ne dolazi u obzir da se sa mnom zaj*avaju - rekao je Milošević.

Vujović je uzeo zgužvane papire i vratio ih američkom posredniku koji mu je rekao da će informisati američku delegaciju, ali da je time možda propuštana poslednja šanse da se situacija reši i da će nevolja tek da dođe".

Vujović je pisao da je Srbija propustila priliku da se sve reši po nasleđenoj koncepciji političke doktrine Henrija Kisindžera, američkog državnog sekretara sedamdesetih godina.

- Uleteli smo u makaze politike koju je formulisao Zbignjev Bžežinski, geostrateg i savetnika dvojice američkih predsednika, koju je oslikavala rečenica: "Povuci ih jako za mu*a u pravcu u kojem želiš i slediće te." Kada sam razgovarao s Kisindžerom poslednji put, u oktobru 1998, i pitao ga šta nam sledi, rekao mi je: "Propustili ste priliku u Dejtonu. Sad će vas udariti." Tako je i bilo - zaključio je Vujović.

Moskva nas odbacila u presudnom trenutku

Kada je bombardovanje već počelo, Milošević je pokušao da nađe zaštitu u Moskvi, tako što je ruskog predsednika Borisa Jeljcina zamolio da SR Jugoslavija bude primljena u Državni savez Rusije i Belorusije.

Foto: youtube.com/Quant

Miloševićevo pismo predao je 14. aprila 1999. njegov brat Borislav, tada ambasador u Moskvi, Jeljcinovom savetniku Aleksandru Avdejevu. Predsednik Državne dume Genadij Seleznjov tada je saopštio da je Jeljcin podržao ideju o prisajedinjenju SRJ, a ministar spoljnih poslova Igor Ivanov da je dobio nalog da prouči ovo pitanje. Istog dana u Saveznoj skupštini 110 poslanika izglasalo je po hitnom postupku odluku o prisajedinjenju zajednici Rusije i Belorusije, petoro su bili uzdržani, a protiv nije glasao niko. Čak je i u Veću republika, gde su sedeli predstavnici obe republike, Srbije i Crne Gore, za prisajedinjenje glasalo 26 poslanika, dok je jedan bio uzdržan.

Milošević je tom prilikom rekao da veliko jedinstvo na najbolji način izražava očekivanja i interes građana Jugoslavije, njihovu podršku i značaj koji pridaju ovom velikom istorijskom koraku na putu integracije i jačanja stabilnosti, bezbednosti i mira na pragu novog veka. Ispred Skupštine su se u međuvremenu okupili građani da pozdrave izglasavanje odluke. Oni su nosili su transparente "Mi smo hrabar, pametan, dobar i duhovit narod, oni to znaju i zato nas mrze", "Srbi su veliki narod"...

Vojislav Koštunica, tada opozicioni prvak koji je naredne godine postao predsednik SRJ umesto Miloševića, tada je upozorio da je za SRJ i Rusku Federaciju možda bolje da Moskva zadrži ulogu koju je do tada imala u ovoj krizi.

Foto: www.profimedia.rs

- Ako bi Rusija formalno postala saveznik SRJ, njene ruke bi bile vezane u međunarodnim diplomatskim aktivnostima u rešavanju kosovskog problema - istakao je Vojislav Koštunica.

Ova tema je već tokom bombardovanja polako pala u zaborav, a pred kraj agresije usledilo je razočaranje. Naime, upravo je Jeljcinov izaslanik Viktor Černomirdin presudio da SRJ uslovi NATO.

On je stao iza predloga NATO koji je doneo Marti Ahtisari, a sastojao se u pretnji da će cela država biti sravnjena sa zemljom. Tog dana gađana je Prva iskra u Bariču, što je pretilo trovanjem i pogibijom do 700.000 Beograđana, pa je fluorovodonična kiselina ispuštena u Savu. Ruski general Leonid Ivašov javno je tvrdio da je Černomirdin bio izdajnik jer prekršio instrukcije Borisa Jeljcina da se založi za SRJ i trenutni prekid bombardovanja.

Bonus video: