Makron vodi Srbiju prečicom u Evropu! Naša zemlja prioritet
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Uoči sutrašnjeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom iz Jelisejske palate duvaju povoljniji evropski vetrovi za Beograd. Prema saznanjima Željka Pantelića, dopisnika Nedeljnika i spoljnopolitičkog analitičara, Makron je u okviru Evropske unije formirao grupu zemalja koje smatraju da bi u punopravno članstvo EU trebalo da uđu još samo Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.
Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ- Naravno, uslov jeste da te zemlje prethodno ispune sve neophodne zahteve. Za ostale tri zemlje zapadnog Balkana, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo, bila bi kreirana formula posebnog partnerstva koja ne bi podrazumevala punopravno članstvo, ali bi bila više od nivoa sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - napisao je Pantelić.
Spoljnopolitički analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović za Srpski telegraf kaže da u diplomatskim krugovima već duže vreme kruži priča o tome da maksimalni broj članica EU ne bi trebalo da pređe 30.
- To se, prema svemu sudeći, poklapa sa vizijama francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji ima izraženu ambiciju da iza sebe ostavi preuređeni, jači i efikasniji evropski blok. Kako je perspektiva daljeg širenja EU izvan postojećih granica krajnje upitna, u trci za preostala tri mesta se nalaze samo države iz tzv. unutrašnjeg dvorišta EU, odnosno sa zapadnog Balkana, među kojima su u pristupnim pregovorima ponajdalje odmakle Srbija i Crna Gora. Iako se šest entiteta tzv. zapadnog Balkana, od čega pet suverenih država i teritorija Kosova i Metohije, formalno tretiraju kao paket, suštinski za ključne političke aktere u Briselu unutar našeg regiona postoje tri para: Beograd i Podgorica, kao prestonice koje su na putu ka članstvu u EU, Skoplje i Tirana, koje bi mogle imati nekakvu perspektivu članstva na duži rok, i Sarajevo i Priština, za koje ne postoji nikakva realistična perspektiva članstva - kaže Starović.
KOJE ZEMLJE SU U NOVOM BLOKU Foto: Tanjug/APFrancuska Mađarska Italija Grčka Španija Portugal Kipar Malta Češka Slovačka Rumunija Bugarska |
BITNA SU "LEĐA"
Dodaje da nas iskustva ranijih proširenja uče da je svaka od država u procesu pristupanja EU morala imati snažnog političkog sponzora u vidu neke od najjačih država članica EU.
- Za većinu država centralne Evrope to je bila Nemačka, za Rumuniju je to bila Francuska, a Malta i Kipar su svog sponzora našle u Londonu. Za Srbiju je veoma značajno to što je u proteklom periodu obnovila istorijsko savezništvo sa Francuskom, što je za posledicu imalo spuštanje garda koji Pariz tradicionalno drži prema proširenju EU, bar kada je reč o našoj državi. Uz rešavanje problema Kosova i Metohije, što predstavlja ključni uslov našeg pridruživanja EU, neophodan je i konsenzus dve ključne evropske prestonice Berlina i Pariza, od kojih svaka oko sebe okuplja značajan blok država članica EU - zaključuje Starović.
MUSLIMANSKIM ZEMLJAMA VRATA ZAUVEK ZATVORENA Foto: Tanjug/D. GOLLNajviše šansi da uhvati priključak sa Beogradom i Podgoricom daju se Skoplju, ali bi Severna Makedonija morala da u narednih godinu i po dana prevaziđe test političke stabilosti u vidu parlamentarnih izbora koji slede, kao i test međuetničkih odnosa u vidu izazovnog popisa stanovništva, koji će biti održan naredne godine, a nije ga bilo još od 2002. Uz to, potrebno je da se nađe adekvatan razlog za razdvajanje evropskog puta Skoplja i Tirane, izbegavajući pritom jedino logično objašnjenje po kom se izvan EU ostavljaju isključivo entiteti sa većinskim muslimanskim stanovništvom, Albanija, BiH i Kosovo i Metohija, baš kao što je to slučaj sa večitim kandidatom za članstvo u EU - Turskom, smatra Nemanja Starović. Vraćanje Turske u igruPrema Pantelićevom mišljenju, Makronova formula bi omogućila da se u igru vrati Turska, koja decenijama čeka pred vratima Evropa, ali i da se otvore vrata za Ukrajinu, koju EU, ukoliko želi da bude globalni igrač, mora da ima u svojoj sferi uticaja. - Verujem da bi Ukrajina mogla da bude mamac za Nemačku, Poljsku, Švedsku i pribaltičke republike da budu kooperativnije oko Beograda, Podgorice i Skoplja u zamenu za približavanje Ukrajine - smatra ovaj analitičar. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
Marija
08.07.2020 05:10
Zanimljivo - i BiH i Kosovo su njihove tvorevine, a ni oni ih neće.