BULDOŽER GAZI RIVALE, SVI ODUSTALI NA POLA PUTA! Republikanci jedinstveni kao nikad: Za manje od dva meseca izabrali svog KANDIDATA ZA PREDSEDNIČKE IZBORE u Americi!

Kad su mase republikanskih birača na minus 27 stepeni pohrlile 15. januara do 1.600 škola i društvenih centara da glasaju za svog kandidata za predsedničke izbore 5. novembra, postalo je jasno da se u Americi dešava nešto veliko, ali tada se još niko nije usudio da pretpostavi da će Donald Tramp pregaziti sve stranačke rivale već na superutorak 5. marta.

Republikanci su dosad glasali u 25 država i u 23 je pobedio Tramp, a ovo neviđeno jedinstvo postalo je košmar za demokrate Džoa Bajdena.

FIJASKO NIKI HEJLI

Ajova je uglavnom seoska sredina sa samo milion aktivnih birača, ali se prvo glasa u ovoj državi, pa su sve oči uprte u nju. Tramp je dobio 56 odsto glasova, što je bilo dovoljno da već posle prvog koraka odustanu guverner Floride Ron Desantis, koji je već u Ajovi potrošio previše para za kampanju, i četvrtoplasirani Vivek Ramsvami. Jedino je Niki Hejli, bivša guvernerka Južne Karoline i ambasadorka u UN, koju je Tramp postavio na to mesto, rešila da nastavi trku. Pokazalo se je to bila pogrešna odluka koja je odvela u ponižavajuće poraze.

Foto: Tanjug/AP Photo/Chris Carlson

Hejli se uzdala u svoju jaku bazu u Nju Hempširu, gde je na svoj 52. rođendan osvojila tek 43,6 odsto. Ipak, pokušala je da se oporavi u Nevadi, gde su održana dva odvojena glasanja zbog spora Republikanske partije i zakonodavnog tela države pod kontrolom demokrata. Na jednim izborima Tramp je dobio 99 odsto glasova, a njegov jedini protivkandidat bio je biznismen Rajan Binkli. Hejli je odlučila da se kandiduje na drugim izborima u Nevadi, na kojima Tramp nije učestvovao. Bolje da nije jer je većina glasača na listiću zaokružila opciju "nijedan od ovih kandidata".

SUPERPOBEDA

Uporna Hejli pokušala je da preokrene situaciju u Južnoj Karolini, gde je bila guvernerka 2011-2017. Međutim, Tramp je pobedio s 59,8 glasova, posle čega više nijednom nije pomenuo Hejlijevu.

- Nikad nisam video Republikansku partiju tako ujedinjenu kao sad - rekao je Tramp u prestonici Južne Karoline Kolumbiji.

Nastavio je da niže pobede s velikom razlikom u Ajdahu, Mičigenu, Misuriju, a izgubio je jedino u Vašingtonu. U Severnoj Dakoti Tramp je osvojio 84,6 odsto glasova, što je bio samo uvod u potpuni trijumf na superutorak, kad je pobedio u 14 država i federalnoj teritoriji Samoa, ostrvcetu u Pacifiku. Hejli je uspela da osvoji većinu glasova jedino u Vermontu.

OGROMNA RAZLIKA

Jedinstvo republikanaca, kakvo nije viđeno u američkoj politici, i Trampov trijumf bili su šokantni i za samog Džoa Bajdena. Tramp je na superutorak pobedio Hejlijevu u čak 148 od 155 okruga. Ona je imala većinu samo u nekoliko predgrađa na severu Virdžinije, koja ionako glasaju za demokrate. Pritom je razlika s kojom je Tramp pobedio bila ogromna. Čak i u državama koje su naklonjene demokratama nadmašio je Hejlijevu za najmanje 20 odsto, dok je u Kaliforniji pobedio s neverovatnih 78,5 procenata. U uporištima Republikanske stranke razlika je svuda bila veća od 70 procenata. Hejlijeva nije imala kud, nego da se napokon povuče iz trke za republikansku nominaciju.

MOŽE DA POBEDI I ONAJ KO DOBIJE MANJE GLASOVA

Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024. i na njima će Amerikanci odlučivati ko će od 2025. do 2029. obavljati funkciju predsednika i potpredsednika.
To će biti 60. predsednički izbori po redosledu, a održavaće se zajedno s izborima za sva mesta Predstavničkog doma i 33 u Senatu. Tramp ima pravo na samo još jedan mandat pošto je već bio predsednik 2017-2021.

Izborni dan, prema tradiciji, odvija se prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru. Građani biraju delegate (elektore) u svojim saveznim državama, a oni su svi obavezni da glasaju za onog predsedničkog kandidata koji je dobio većinu glasova. Tako, na primer, ako Tramp pobedi samo s 51 odsto u Teksasu, koji ima pravo na 40 elektora, onda su svi oni obavezni da glasaju za njega. Ukupno ih u Americi ima 538 i oni biraju predsednika na Elektorskom koledžu, prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru. Za pobedu je neophodno 270 elektorskih glasova.

Nakon toga, na zajedničkoj sednici Senata i Predstavničkog doma SAD 6. januara, potpredsednik Amerike ili predsednik Senata daje zapečaćene koverte iz svake države četvorici kongresmena koji broje glasove. U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom, gde su republikanci u većini, bira predsednika, a dominantno demokratski Senat potpredsednika. Ovo se desilo samo jednom, kad je 1824. za predsednika izabran Kvinsi Adams.

Foto: Profiumedia

Inauguracija, odnosno dan kada predsednik i potpredsednik polažu zakletvu i zvanično počinju s vršenjem dužnosti, održava se 20. januara.

Ovaj komplikovani sistem ponekad dovodi do devijacija, kao kad je Tramp 2016. pobedio Hilari Klinton iako je osvojio oko dva miliona glasova birača manje od nje. Na isti način je izgubio AL Gor od Džordža Buša 2000, kad je dobio poverenje 100.000 birača više.

SVE ANKETE PREDVIĐAJU UBEDLJIV PORAZ AKTUELNOG PREDSEDNIKA

Sedam ključnih država protiv Džoa Bajdena

Većina od 50 američkih saveznih država tradicionalno je podeljena na one koje su naklonjene republikancima ili demokratama. Zato su odlučujući faktor na izborima sedam takozvanih sving država, za koje kandidati vode glavnu bitku.

Baš u ovih sedam država Tramp je 2016. potukao Hilari Klinton, ali mu je Bajden 2020. preoteo četiri: Arizonu, Nevadu, Džordžiju i Pensilvaniju. Sad Tramp vodi i svim "sving državama" s ubedljivom većinom.

Anketa Blumberga i kompanije "News morning consult" pokazala je da Bajden zaostaje za Trampom u Arizoni, Džordžiji, Pensilvaniji, Mičigenu, Severnoj Karolini, Nevadi i Viskonsinu. U ovim državama većina ispitanika je rekla da je zabrinuta zbog  Bajdenovih godina i da sumnjaju u njegove mentalne sposobnosti da obavlja funkciju predsednika. Takođe, značajan procenat veruje da je Tramp opasan. Međutim, većina glasača veruje da će Tramp bolje rešiti svaki aspekt ekonomije, što je obično glavno pitanje na svim predsedničkim izborima.

Blumberg navodi da je u ovim državama Bajdenu opala podrška među Afroamerikancima i Latinoamerikancima. Oni nisu raspoloženi da glasaju ni za Trampa, pa će verovatno na dan izbora ostati kod kuće. Tramp ovu grupaciju dosad nije uspeo da privuče.

- Vama obrazovanje i zdravstvena zaštita nisu dostupni, stradate od narkotika, živite u getoima i punite zatvore. Glasajte za mene, pa da vidite šta će da bude. Ionako nemate šta da izgubite - poruka je koju Tramp odavno upućuje Afroamerikancima i Latinoamerikancima.

Takođe, još jedan ključni deo biračkog tela za demokrate u "sving državama", a to su mladi između 18 i 34 godine, nije impresioniran Bajdenovim neuspelim pokušajima da oprosti studentske kredite. Oni su pritom kritični i u odnosu na njegovu politiku prema ratu u Pojasu Gaze. Demokrate zbog Bajdenovog niskog rejtinga naročito zabrinjava Mičigen, za koji je Tramp nekoliko puta rekao da mu je jedna od ključnih država za pobedu.

Sigurna pobeda u anketama

Da se predsednički izbori održavaju danas, Tramp bi imao u rukama sigurnu pobedu jer mu sve ankete daju prednost do pet odsto u odnosu na Bajdena. Na nivou cele Amerike, 48 odsto birača reklo je da bi glasalo za Trampa, a 43 odsto bi podržalo Bajdena.

Velika prednost Trampa

Tramp    Bajden
Severna Karolina 54,5%  44,5
Arizona  53%  47%
Nevada  53%  47%
Džordžija  53%  47%
Pensilvanija  53%  47%
Mičigen  52%  48%
Viskonsin  51%  49%

BONUS VIDEO