"TREĆI SVETSKI RAT JE VEĆ POČEO": Jedan od najuglednijih ruskih analitičara ima LOŠE VESTI - evo gde će BITI NAJKRVAVIJE!

Novinarski kliše da je Treći svetski rat već u toku decenijama često kruži iz jedne ili druge publikacije. Zaista, od početka 21. veka, kada su SAD napadnute 11. septembra 2001, ljudi su govorili o sukobu civilizacija kao novom obliku globalnog sukoba. Tada je Vašington proglasio „rat protiv terorizma“ zaglibio na Bliskom istoku pre nego što je potpuno nestao sa dnevnog reda. Umesto toga, „staro dobro“ rivalstvo između velikih zemalja je postepeno oživljavalo, prvo u političkoj, propagandnoj i ekonomskoj sferi, ali sa sve izraženijim vojnim i silaskim elementom. Ovo je propraćeno upozorenjima na rizik od Trećeg svetskog rata u klasičnom smislu prošlog veka. Takva razmatranja su, međutim, ostala zamišljena, piše Lukjanova prenosi RT Balkan.

Foto: www.profimedia.rs

 

Danas je ideja o „trećem svetskom ratu“ shvatljiva. Ipak, slična situacija kao u Prvom i Drugom svetskom ratu izgleda nedopustiva na kraju prve četvrtine 21. veka, iako neki komentatori vide slične karakteristike u oružanom sukobu u Ukrajini. Strukturno, međutim, stanje stvari je veoma različito.

Prisustvo nuklearnog oružja u rukama najvećih svetskih igrača i veoma složen niz značajnih i različitih aktera u međunarodnoj politici isključuju (i čine veoma malo verovatnim) direktan sudar između velikih sila ili njihovih blokova, kao što je bio slučaj sa slučaj u prošlom veku. Međutim, promene koje se dešavaju na svetskoj sceni i u odnosu snaga su toliko ozbiljne da su „dostojne” konfrontacije u razmerama svetskog rata.

U prošlosti su takve promene dovele do velikih vojnih sukoba. Međutim, sada je „svetski rat“ o kome neki iznova govore lanac velikih, ali lokalizovanih konfrontacija, od kojih svaka na ovaj ili onaj način uključuje glavne igrače, balansira na ivici prelivanja iz prvobitne zone, i posredno je povezana sa drugim žarištima nestabilnosti. Ovaj niz vojnih događaja počeo je bliskoistočnim sukobima u poslednjoj deceniji (Jemen i Sirija), nastavljen u Ukrajini od 2014. godine, zatim na Južnom Kavkazu, a sada u Palestini. Očigledno je prerano da se stavi tačka na ovu listu.

Međunarodne kolege su već ukazivale da u kontekstu nestanka nekadašnjih okvira i stega (sama propadanje svetskog poretka, koji je sada, čini se, opštepriznat), gotovo neizbežno izranjaju uspavani sukobi i sporovi. Ono što je sputano već postojećim aranžmanima izbija.

Foto: Tanjug/AP Photo/Hussein Malla, Ariel Schalit

 

U principu, sve je prilično tradicionalno; tako je bilo pre i tako će biti i posle. Ideologizacija svetske politike u dvadesetom veku značila je da je kraj tog političkog perioda sam po sebi bio vrlo ideološki. Trijumfovao je stav da je čovečanstvo pronašlo optimalni politički model, koji će okrenuti stranicu na prethodnim konfrontacijama. Samo se tako može objasniti, na primer, uverenje da se konture državnih granica neće menjati u 21. veku (ili samo sporazumno), jer je tako odlučeno i utvrđeno. Istorijsko iskustvo Evrope i drugih kontinenata u svakom istorijskom periodu ne podržava takvu pretpostavku – granice su se uvek suštinski menjale. A promene u odnosu snaga i mogućnosti neizbežno izazivaju želju za pomeranjem teritorijalnih granica.

Druga stvar je da je značaj teritorija sada drugačiji nego što je bio u prošlosti. Direktna kontrola određenih prostora sada može imati više troškova nego koristi, dok je indirektni uticaj mnogo efikasniji. Iako je vredno napomenuti da se pre 15-20 godina, na vrhuncu ekonomske i političke globalizacije, često tvrdilo da u potpuno međusobno povezanom „ravnom“ svetu geografska i materijalna blizina više nisu bitne. Pandemija je bila prvi i najživopisniji argument protiv ovakvog pristupa. Sadašnji lanac kriza primorao je da se vratimo klasičnijim idejama o ulozi podređenosti između regionalnog i globalnog.

Foto: Tanjug/AP Photo/Hussein Malla, Ariel Schalit

 

Nestanak statusa kvo znači da je svet ušao u dug period previranja u kome novi okviri još nisu uspostavljeni (a nije jasno ni kada će biti), a stari više ne funkcionišu. Formalni završetak ere Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (Rusija se iz njega povukla, ostale zemlje su najavile suspenziju svog učešća) primer je demontaže postojećih institucija. Neviđen intenzitet talasa napada na UN sa svih strana je napad na glavni bastion svetskog poretka uspostavljenog posle 1945. godine. 

Trenutni "Treći svetski rat" će verovatno trajati dugo vremena i biti razbacan po lokacijama. Ali na osnovu njegovih rezultata – a biće ih – pojaviće se drugačija struktura međunarodnih organizacija. To je uvek tako. To ne znači da će UN, na primer, nestati, ali će svakako doći do duboke korekcije principa na kojima funkcioniše.

BONUS VIDEO: