AMERIKA NIJE USPELA DA POSVAĐA RUSIJU I KINU Vol strit džurnal priznao: Putina dočekali KAO CARA, svi pokušaju su PROPALI! Rusko-kineski savez je NERASKIDIV!

Prošle nedelje u Velikoj sali Velikog doma naroda, vođa većine u Senatu Čak Šumer zamolio je lidera Si Đinpinga da se odvoji od ruskog predsednika Vladimira Putina. On je tvrdio da je Putin parija na Zapadu i da bavljenje njime samo ometa aspiracije Kine.

Ali umesto da posluša taj savet, Kina je u utorak dočekala Putina u Pekingu raširenih ruku. To je bila prva veća poseta ruskog lidera inostranstvu otkako ga je Međunarodni krivični sud optužio za ratne zločine u Ukrajini.

Putin je u kinesku prestonicu stigao avionom u utorak ujutro. Državni mediji su ga uhvatili na razvučenom crvenom tepihu kako se toplo rukuje sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom pred počasnom stražom na aerodromu.

Foto: Tanjug/Parker Song/Pool Photo via AP

 

Tapas diplomatije u kineskoj prestonici u protekle dve nedelje pokazao je da Sjedinjene Države nisu uspele da prekinu veze između Moskve i Pekinga, skoro 20 meseci nakon početka borbi u Ukrajini.

Naprotiv, trgovinske veze između Rusije i Kine se samo šire: kineske kompanije prodaju Rusiji niz tehnologija koje su joj američke sankcije otežale da dobije od drugih zemalja, uključujući poluprovodnike i industrijsku opremu. Kina, u međuvremenu, uvozi ogromne količine ruske nafte i gasa, a ove kupovine pune moskovsku kasu.

Putin je ove nedelje doputovao u Peking kako bi podržao Inicijativu Si Đinpinga Pojas i put, koja je provela poslednju deceniju razvijajući železnicu, luke i drugu infrastrukturu kako bi proširila ekonomski uticaj Kine u inostranstvu. Američki zvaničnici su skeptični prema kineskoj inicijativi, delom zbog visokog nivoa duga koji je Peking nametnuo zemljama učesnicama.

U međuvremenu, SAD i Kina traže oprezno zbližavanje, a čak se razgovara i o potencijalnom samitu Si Đinpinga i predsednika Bajdena u Kaliforniji sledećeg meseca. U tom kontekstu, Putinova poseta Pekingu pokazuje snagu rusko-kineskog partnerstva pod pritiskom Zapada – uprkos svim strateškim, ideološkim i istorijskim razlikama.

Foto: Tanjug/Parker Song/Pool Photo via AP

 

„Demokratija je zajednički neprijatelj Rusije i Kine“, rekao je Guoguang Vu, viši saradnik na Institutu za politiku azijskog društva.

Izuzetno zamršeni odnosi između Rusije, Kine i SAD – nuklearnih sila sa difuznim skupom interesa – sada su dodatno komplikovani ratom između Izraela i Hamasa, krizom koja preti da zahvati ceo Bliski istok.

SAD podržavaju Izrael, a Putin je za krvoproliće okrivio američku politiku na Bliskom istoku. Kina je izrazila žaljenje zbog pogibije civila, iako je ministar spoljnih poslova Vang Ji već kritikovao odgovor Izraela kao nesrazmeran i izvan samoodbrane.

Pre deset godina, kada je Kina prvi put pokrenula svoju Inicijativu Pojas i put, Si Đinping je rekao da ona koristi svim zemljama, razvijenim ili u razvoju. To što je Putin odlučio da prisustvuje ovogodišnjem samitu dok su mnogi zapadni lideri ostali kod kuće, naglašava produbljivanje raskola duž geopolitičkih linija koje su od suštinskog značaja za spoljne odnose Kine.

„Kina se nadala da će iskoristiti pojas i put da izvrši pravu invaziju na zapadnu Evropu, fragmentira EU i stvori raskol u transatlantskim odnosima oko kineske politike“, rekao je David Sachs, saradnik za azijske studije u Vijeću za međunarodne odnose. „Ali njena podrška Rusiji je to odlučno sprečila i sada su zemlje zapadne Evrope duboko skeptične prema Kini.

Ovaj raskol možda neće proći nezapaženo od strane Pekinga, pošto Kina još uvek isporučuje ogromne količine robe u SAD i Evropu, a za održavanje trgovinskih veza potrebni su stabilni diplomatski odnosi.

Foto: Tanjug/Parker Song/Pool Photo via AP

 

S druge strane, rizik za Rusiju je da će je Kina na kraju pomračiti u geopolitičkoj areni. Na primer, projekat Jedan pojas, jedan put je osmišljen da proširi ulogu Kine u tradicionalnoj ruskoj sferi uticaja u Centralnoj Aziji.

Međutim, Putin je jednostavno odbacio ove zabrinutosti, nedavno rekavši novinarima da bi kineska inicijativa mogla plodno koegzistirati zajedno sa ruskim razvojnim programima.

„Nemamo nikakvih kontradiktornosti, naprotiv, čak imamo određenu sinergiju“, rekao je Putin.

Ali čak i da je Rusija htela da se odupre kineskim planovima, Putin sada ima mnogo manje uticaja na Sija nego ranije. Sankcije Sjedinjenih Država i njihovih saveznika produbile su izolaciju ruske ekonomije i ojačale značaj Pekinga za Moskvu kao trgovinskog partnera.

U prvih devet meseci ove godine trgovina između Kine i Rusije premašila je 176 milijardi dolara, što je 30 odsto više nego prošle godine, prema podacima kineske carine. Putin se nada da će do kraja godine trgovina između zemalja dostići 200 milijardi dolara.

Neki analitičari su partnerstvo Putina i Si Đinpinga nazvali „brakom iz interesa“, jer se zemlje bore samo protiv pritiska Zapada, a ne da stvaraju partnerstvo zasnovano na istinskoj intimnosti i poverenju.

„Obojica su zainteresovani za otpornost režima jednih drugih“, rekla je Elizabet Višnik, viši saradnik u Centru za pomorsku analizu u Arlingtonu u Virdžiniji.

Bez sumnje, i Kina želi stabilne odnose sa Sjedinjenim Državama, a Si Đinping je o tome govorio više puta. Ovo objašnjava niz ograničenja u rusko-kineskom partnerstvu – na primer, prema rečima američkih zvaničnika, Kina je dosledno odbijala da pomogne Rusiji oružjem u njenoj kampanji u Ukrajini. Američki zvaničnici su više puta upozoravali Kinu na takve akcije.

I uprkos zajedničkim vežbama ruske i kineske vojske visokog profila, analitičari primećuju da strane nisu pokazale nikakve inovacije u pogledu vojne kompatibilnosti koje bi im omogućile da rade zajedno u sukobu.

Sadržaj i ton ovonedeljnog sastanka Si Đinpinga sa Putinom biće ispitani kako bi se bolje razumeo stav Kine. Tajming je posebno važan jer se američki i kineski zvaničnici pripremaju za mogući sastanak Sija i Bajdena sledećeg meseca — i kako rat eskalira na Bliskom istoku.

Sa svoje strane, američki zvaničnici, uključujući ambasadora Nikolasa Bernsa, optimistično su govorili o putanji američko-kineskih odnosa, uprkos kontinuiranoj toplini između Si Đinpinga i Putina.

Nakon sastanka sa Si Đinpingom prošle nedelje u Velikoj sali naroda u prisustvu Šumera i grupe senatora obe stranke, američki ambasador Berns nazvao je razgovore najdubljom u poslednje vreme.

„Stavljajući na stranu Putina, Kina podriva sopstvene ciljeve da postane svetski lider. Pozdravljajući Putina, šteti svom statusu u svetu“, rekao je Šumer.

Upitan da li je Siju stalo do američkih argumenata, Šumer je rekao da Si „izgleda da sluša“.

BONUS VIDEO: