NEMILOSRDNI UBICA, ALI NIJE PSIHOPATA Psihijatar o medicinskoj sestri iz pakla! Evo kako je mogla da ubija novorođenčad! BELEŠKE OTKRIVAJU SVE

On smatra da su ove "žvrljotine" uvid u njenu psihu, o kojoj kaže: 

"Lusi Letbi je najneobičniji i najjedinstveniji klinički slučaj sa kojim sam se susreo. Prema onome što znamo o njenom životu, do skora ništa u vezi sa njom nije se činilo ljudima čudnim. Nije bila agresivna ili impulsivna, paranoična ili svadljiva. Kolege su je smatrale prijateljskom i pristupačnom, vrednom i kompetentnom. Sumnjam da ćemo je ikada u potpunosti razumeti".

 

Dr Das se bavi slučajevima ljudi koji su počinili teške zločine popust pljački, silovanja i ubistava. 

 

"U svojoj karijeri, pregledao sam četiri žene koje su ubijale bebe. Svi su patili od psihotičnih zabluda koje su bile toliko teške da je njihov stisak stvarnosti bio prekinut", kaže psiholog za Dejli Mejl.

On smatra da u beleškama nema dokaza o mentalnoj bolesti koja je toliko ozbiljna da bi mogla da umanji Letbijevu krivičnu odgovornost.

"Ono što mi upada u oči su izrazi samomržnje, krivice, stida i samoprezira, uz nisko samopouzdanje – ono što psihijatri nazivaju „negativnim spoznajama“. Vidimo to u frazama kao što su „Ne zaslužujem mamu + tatu“, „Mrzim sebe“, „Ja sam užasno zla osoba“, „Ne zaslužujem da živim“ i „Svetu je bolje bez mene '. Dole sa desne strane zelene beleške dodala je napomene velikim slovima: NEMA NADE, OČAJANjE, PANIKA, STRAH, IZGUBLjENO. Dva razloga koji se preklapaju zajedno objašnjavaju takve ispade. Prvi, iako to ni na koji način ne umanjuje težinu njenih postupaka, jeste delić svesti da je ono što je uradila previše strašno da bi se zamislila. Ona kaže: „Nema reči. Ja sam užasna osoba – plaćam svaki dan za to. Čini se da mali deo nje, iako je u suprotnosti sa onim što je zapravo uradila, oseća krivicu. Možda su zato reči stisnute na tako male komadiće papira: Osim samosažaljenja, one predstavljaju njenu savest – i to veoma ograničenog obima i veličine. Nije bilo dovoljno osećaja krivice da je spreči da nastavi da ubija, niti dovoljno da je natera da prizna šta je uradila tokom suđenja. Ali to ne znači da nije postojao delić njenog podsvesnog uma koji je bio u sukobu", smatra Das.

 

On ističe da su drugo moguće objašnjenje očigledni znaci depresije i anksioznosti u ovim mahnitim škrabanjima.

 

"Takve negativne misli su uobičajeni izraz depresije. Sasvim je verovatno da nije znala šta će se dogoditi kada je počela da piše. Reči nabacane jedna na drugu, ponavljane zapete i slova, reči POMOĆ i MRŽNjA prekrivene teškim crnim pismom, i ukupni intenzitet, sve su to znaci uma u ​​nemiru. Ali čak i ako je patila od depresije, simptomi nisu bili dovoljno jaki da je spreče da normalno funkcioniše. Kolegama u bolnici nije delovala preterano pod stresom u svojoj ulozi visokog pritiska da se navodno brine o bebama na ivici smrti. Neke od misli su kontradiktorne. Ona piše: 'Nisam uradila ništa loše.' Ali nekoliko redova kasnije, ona priznaje: JA SAM ZLA. JA SAM TO URADILA. Bitka između ispravnog i pogrešnog je opipljiva. Mi, naravno, znamo ko je pobedi", iističe Das.

Prema njagovim rečima, video je slučajeve gde su ljudi počinili zločine i kasnije sebe uverili da se radnje kojih se sećaju nikada nisu ni dogodile.

"To nije tačno za Luci Letbi. Ona duboko u sebi zna da je ubila tih sedam beba i naudila još mnogima, ali je duboko uvučena u sopstvene laži i ideju o svojoj nevinosti – toliko potpuno da se oseća uvređeno da bi svako mogao da sumnja u njene reči. Ovo je dobro poznata kontradikcija kod mnogih ljudi koji čine manje teška krivična dela, kao što je finansijska prevara: oni su se toliko dugo izvlačili da, iako znaju da su krivi, osećaju da je nerazumno da ih bilo ko optužuje. To je neka vrsta narcisoidnog prava, verovanje da su iznad zakona. Postoje i dokazi o kliničkoj psihopatiji.  Drugim rečima, ona je nemilosrdni ubica, kriva za zločine bez presedana, ali to ne znači da automatski ima sve tipične osobine psihopate", kaže doktor.

 

Das ističe da se u slučaju Lusi Letbi nedostaju neke od uobičajenih osobina za psihopate: nije bila seksualno promiskuitetna, na primer, niti se čini da je generalno parazitska i varljiva osoba u svakom aspektu svog života.

 

"Naravno, ona je dosledno lagala policiju i tokom celog suđenja, ali za to je postojao racionalan razlog – pokušavala je da sakrije svoje zločine. U ovim beleškama nema nikakvog znaka da ona laže zbog toga, ili da plete svet mašte. Možda razume, barem kao čistu činjenicu, da je ono što je uradila moralno odvratno. Očigledno joj nedostaje „emotivna empatija“ i ne može da oseti ono što drugi osećaju.  

Njihov bol je ne tera da pati: u stvari, ona uživa u tome.

"Proveo sam sate pokušavajući da razumem Letbijeve motive.Verujem da su njeni pravi motivi moć, kontrola i uzbuđenje oko procesa tugovanja".

BONUS VIDEO: