NOVA VLADA U ATINI NEĆE PRIZNATI KOSOVO: Grčki analitičar iz Londona za Republiku o izbornim šansama premijera Kirjakosa Micotakisa (FOTO)

To u intervjuu za Republiku kaže Jorgos Janakopulos, grčki politički analitičar iz Londona, koji navodi da su Nova demokratija i Micotakis i dalje u neznatnoj prednosti u odnosu na rivale.

Foto: Tanjug/AP

Da li će teška železnička nesreća u kojoj je kod grada Larise krajem februara stradalo 57 putnika uticati na predstojeće opšte izbore u Grčkoj 21. maja?

- Ta železnička nesreća je bacila veliku senku na grčku politiku i opšte je očekivanje da će imati veliki uticaj na izbore. Zbog čega je to tako? To nije bila neka prirodna katastrofa kakve smo viđali ranije ove godine u Turskoj, koju su pogodili zemljotresi, ili pre nekoliko godina kada je bilo letnjih požara kod Atine u Grčkoj. To ne znači da takvi događaji nemaju uticaja na politiku. Naravno da imaju, a turski izbori su primer za to. Razlika je u tome što je železnička nesreća nešto što je moguće u potpunosti sprečiti. A krivica za nju nije samo na jednoj osobi, onoj koja reguliše saobraćaj, a koja, jednostavno, nije uradila svoj posao kako treba i time poslala dva voza na istoj pruzi da se sudare. Ovaj događaj skrenuo je pažnju grčke javnosti ka železničkoj mreži koja je decenijama bila izvor mikro i mega korupcije na svim nivoima: od odabira zaposlenih i neodgovarajućeg upravljanja resursima pa do dodele ugovora, slabih provizija i tako dalje. Ova nesreća je čekala da se desi. A železnička mreža je mikrografski prikaz disfunkcionalne države. Sudar vozova koji se desio 28. februara imao je ogroman uticaj na sve u zemlji i van nje. Faktor koji je ovaj događaj učinio još tragičnijim bilo je to što su žrtve među putnicima bili studenti koji su se vraćali na predavanja na univerzitetima u Solunu nakon kratkog prazničnog odmora. Ovaj događaj je pokazao suštinsku nesposobnost države da svojoj omladini ponudi bezbednost i garantuje budućnost.

Foto: Tanjug/AP

Kako procenjujete šanse premijera Kirjakosa Micotakisa da ostane na vlasti?

- Pre železničke nesreće kod Larise (vladajuća stranka) Nova demokratija imala je sigurnu prednost u anketama koja je, u proseku, iznosila osam odsto. Sada je situacija na terenu nepredvidljivija. Deluje da Nova demokratija sada u većini anketa ima neznatno vođstvo nad Sirizom (levičarskom strankom bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa). Stoga, verovatno, nijedna stranka neće imati jasnu parlamentarnu većinu, za koju je potrebno više od 50 odsto osvojenih glasova. Mala je mogućnost za stvaranje koalicione vlade koju bi predvodila Nova demokratija ili Siriza. Iako je u prošlosti, u periodu kriza, bilo koalicionih vlada, grčki politički sistem nije tome naklonjen. Najverovatniji scenario stoga bi bilo organizovanje drugog izbornog kruga krajem juna ili početkom jula. Ti drugi izbori biće održani po drugačijem, manje proporcionalnom izbornom sistemu, koji prvoplasiranoj stranci omogućava dobijanje dodatnih poslaničkih mesta, što olakšava formiranje jednopartijske vlade. Sada je vrlo teško predvideti kakav će biti ishod, ali Nova demokratija i Micotakis deluju da su u neznatnoj prednosti.

Ko je još važan u ovoj izbornoj trci i kakve su njihove šanse?

- Grčki politički sistem tradiocionalno je dvopartijski sistem. Nekada su ga činili PASOK i Nova demokratija. Sada taj sistem čine Siriza i Nova demokratija. Ključni faktor, imajući u vidu specifičnosti izbornog sistema, jeste glasanje za male stranke. Izborni cenzus iznosi tri odsto, a što se više glasova raspe na male stranke koje neće ući u parlament, to je velikim strankama teže da osvoje jasnu parlamentarnu većinu. Ankete ukazuju da će parlament biti sastavljen od poslanika dve velike stranke desnice i levice - Nove demokratije i Sirize, koje zajedno neće imati više od 55 odsto glasova, stare stranke levog centra PASOK s oko od devet do 11 odsto glasova i niza malih stranaka kojima će pripasti između tri i šest odsto glasova - grčke komunističke partije, levičarske stranke (bivšeg ministra finansija) Janisa Varufakisa, desničarske populističke formacije i, ono što uznemirava, nove formacije jednog od vođa neonacističke stranke Zlatna zora. Iako je Zlatnoj zori zabranjen rad i većina njenih vođa je u zatvoru, nova politička formacija koju predvodi jedan od ključnih članova u anketama drži se na oko tri odsto. Ali postoji značajna šansa da ova stranka bude zabranjena odlukom vrhovnog suda. Ta odluka će biti doneta 5. maja i imaće šire posledice.

Foto: Tanjug/AP

Da li verujete da postoji mogućnost da bi neka buduća vlada u Atini mogla da promeni stav Grčke o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova?

- Grčka jeste jedna od pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo. Uprkos tome, grčke kompanije su investirale u region. Zvanična pozicija Grčke oko Kosova jeste da ona podržava razgovore dve strane pod okriljem EU i NATO. Takve pozicije se ne dovode olako u pitanje i ne vidim šta bi to nagnalo novu grčku vladu da krene u drugom smeru, osim ako, naravno, ne dođe do suštinske promene u regionu. Dokle god Grčka i Kipar nisu jedine države članice EU koje ne priznaju Kosovo i dokle god postoji izvodljiv okvir razgovora između Srbije i Kosova, ne predviđam bilo kakve velike promene po tom pitanju.