ŠIRI SE MIRIS LEŠEVA, RADIMO I DOK SE TLO TRESE! Ispovest srpskih spasilaca u Turskoj: Razaranje je mnogo gore od bombardovanja

Davor Vidović ističe da je razaranje koje je pogodilo Tursku najmanje 10 puta gore od onog koje je Srbija doživela 1999. godine. Uspeli smo da spasimo dve žene nakon više od 100 sati ispod ruševina, kaže.

Objekti su potpuno urušeni, zgrade su sravnjene sa zemljom, ne rade službe policije i hitne pomoći, struje nema, putevi su prekinuti, zbog čega pomoć otežano stiže.

Tim radi u veoma teškim uslovima

Pomoću specijalne opreme hrabri srpski spasioci juče su ispod ruševina u razorenom Odabašiju, predgrađu Hataja, izvukli dve žene.

- Naš tim je otkrio da je ispod 15 metara šuta i kamenja neko živ! Ispostavilo se da je posle više od sto sati provedenih u ruševinama žena preživela. Izvukli smo i sedamnaestogodišnju devojku koja je 108 sati bila zatrpana gomilom kamenja i zemlje! Uspeli smo to zahvaljujući uređajima koji služe za osluškivanje terena, a njih većina drugih timova koja učestvuje u spasavanju nema - kaže Vidović za Informer.

Foto: printscreen/instagram/mupsrbije

On dodaje da se svi u timu trude da oslušnu svaki šum kako bi pokušali da pronađu zatrpane ljude.

- Pored tehnike, veliku pomoć imamo i od svog psa Zigija. On je ovde najveća zvezda. To je pas koji je utreniran za ovakve situacije, da nanjuši i pronađe čoveka. Sada je prvi put leteo avionom - kaže vođa srpskih spasilaca

Iako je posao mnogo težak fizički i psihički, daju sve od sebe da pomognu, kaže Vidović.

- Dan nam traje više od 24 sata. Legnemo oko jedan sat iza ponoći, a možda i kasnije, a već oko osam smo u konvoju za spasavanje iz ruševina. Spavamo u šatorima, a grejemo se na grejalice. Ponestaje nam gorivo koje pokreće agregate. Borimo se svim snagama. Momci su zdravi, bitno je da se do sada niko nije povredio. Iako je ovde dosta hladno, snalazimo se. Što se hrane tiče, Ministarstvo unutrašnjih poslova nam je obezbedilo celu logistiku, tako da imamo dovoljno namirnica i vode. Međutim, terenski uslovi su loši, ne postoje tuševi, voda koja se koristi samo je tehnička. Struje nema praktično nigde - ističe Vidović.

Foto: MUP Srbije

Veliki pritisak na spasioce

Zamenik vođe spasilačkog tima Srbije Nikola Maksimović kaže da je pritisak veliki i da su oko njih ljudi koji čekaju vesti o svojoj porodici, prijateljima.

- Teško je gledati i njih, koji samo čekaju da čuju dobru vest, da su njihovi najmiliji pronađeni živi. Treba dosta vremena da se pretraži teren. Radi se o vrlo kompleksnim sistemima za pretragu i spasavanje. Mnogo je teško dopreti do ljudi u ruševinama, postupak spasavanja traje i po nekoliko sati - objašnjava Maksimović za Informer.

Širi se miris leševa

I pripadnici Civilne zaštite Republike Srpske angažovani su na potrazi za preživelima u Kahramanmarašu, jednom od najrazorenijih gradića u katastrofalnom zemljotresu. Željko Janković, koji već osam godina radi kao glavni republički inspektor za zaštitu i spasavanje CZRS kaže da je u životu video svašta, ali kako ističe, tragediju ovolikih razmera, nikada.

Foto: MUP Srbije

- Pola grada je srušeno. Već se oseti zadah leševa i biće još gore. Preko dana ugreje zubato sunce... Vrlo brzo neće moći ni da se priđe ruševinama. Teško je sprečiti porodice da i same učestvuju u potrazi za svojim najmilijima, pa to više niko i ne pokušava. Ističe vreme kada i dalje možemo verovati u čudo da je neko još uvek živ ispod ostataka srušenih zgrada - kaže Janković.

BONUS VIDEO: