Kineski ministar odbrane šalje jasnu poruku: Amerika je lopov regionalne zemlje - MI ĆEMO SE BORITI DO KRAJA!

- Tajvan je pre svega kineski Tajvan - rekao je Vei za Šangri-La dijalog, glavnu odbrambenu konferenciju Azije, dodajući da Kina „neće oklevati“ da slomi svaki pokušaj samoupravnog ostrva da se „otcepi“.

Politika moći

Govor koji je usledio samo nekoliko nedelja nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da će SAD odgovoriti "vojno" ako Kina napadne Tajvan, okončao je vikend konfrontacije između američkih i kineskih vojnih šefova.

Vej je takođe prozvao američkog ministra odbrane Lojda Ostina, koji je dan ranije na konferenciji rekao da je Kina angažovana u prinudnim, agresivnim i opasnim akcijama koje prete da „podrivaju bezbednost, stabilnost i prosperitet u Indo-Pacifiku“.

Foto: Tanjug/AP/profimedia

Ostin je takođe govorio o izgradnji koalicije SAD u regionu i njenim zajedničkim vojnim vežbama sa Japanom, Australijom, Indijom i Indonezijom, ali je Vej rekao da je to neka vrsta „politike moći“ koju je Kina odbacila.

- Niko i nijedna zemlja ne treba da nameće svoju volju drugima, ili da maltretira druge pod maskom multilateralizma - rekao je Vei.

- Primjećujemo primjedbe sekretara Austina o američkoj indopacifičkoj strategiji. Za nas, strategija je pokušaj da se izgradi ekskluzivna, mala grupa u ime slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, da se otmu zemlje u našem regionu i cilja jedna To je strategija za stvaranje sukoba - rekao je Vei.

"Bori se do samog kraja"

Kineski minstar odbrane koji se sastao sa Ostinom na bilateralnom sastanku u petak popodne, uputio je oštre kritike Vašingtonu zbog stava prema Tajvanu, ostrvu kojim se demokratski upravlja, a Peking ga smatra svojom teritorijom iako nikada njime nije vladao.  

Ostin je u petak rekao da će SAD nastaviti da podržavaju Tajvan sredstvima za odbranu, uključujući prodaju oružja koju Kina vidi kao kršenje svog suvereniteta.

Foto: Tanjug/AP

Prema američkoj politici, Vašington obezbeđuje Tajvanu odbrambeno oružje, ali je ostao namerno dvosmislen o tome da li će vojno intervenisati u slučaju kineskog napada, politika na kojoj Bela kuća insistira da ostaje netaknuta uprkos Bajdenovim nedavnim komentarima za koje se činilo da odstupaju od dvosmislenosti. Vašington priznaje stav Kine da je Tajvan deo Kine, ali nikada nije zvanično priznao pretenzije Pekinga na samoupravno ostrvo.

Vej je rekao da neće biti kompromisa po pitanju suvereniteta Kine ili pitanja da li će Tajvan jednog dana biti „ponovno ujedinjen” sa kopnom – jasan cilj kineske vladajuće Komunističke partije, koja poziva na mirno „ponovno ujedinjenje”, ali nije isključila korišćenje sile.

Foto: Tanjug/AP

- Kina će definitivno realizovati svoje ponovno ujedinjenje... To je istorijski trend koji niko, nijedna sila ne može zaustaviti - rekao je Vei i dodao da bi Narodnooslobodilačka vojska bila spremna da prolije krv da bi to sprovela ako to bude potrebno. 

- Ako se neko usudi da otcepi Tajvan od Kine, nećemo oklevati da se borimo. Borićemo se po svaku cenu i borićemo se do samog kraja - istakao je on. 

Zakon džungle 

Kineski ministar odbrane rekao je da put kojim SAD idu u regionu je put kojim njegova zemlja nikada neće ići.

- Poredak ljudske civilizacije mora biti zasnovan na vladavini zakona. U suprotnom će prevladati zakon džungle - rekao je Vei.

Foto: Tanjug/AP

- Kina nikada neće tražiti hegemoniju ili se upuštati u vojnu ekspanziju ili trku u naoružanju. Mi ne maltretiramo druge, ali nećemo dozvoliti drugima da nas maltretiraju - dodao je on.

Vej vodi kinesko Ministarstvo nacionalne odbrane, ali nije najviši vojni zvaničnik u Centralnoj vojnoj komisiji Komunističke partije Kine, koja kontroliše kineske oružane snage pod kineskim liderom Si Đinpingom.

Regionalne tenzije

Očigledno je da je tenzija oko teritorije Tajvana uzrok tenzija, ne samo između Kine i Sjedinjenih Država, već i u samom regionu. 

Delegati američkih saveznika poput Australije i Kanade kritikovali su ono što vide kao kršenje međunarodnih zakona od strane Pekinga, uključujući ono što tvrde da su opasna presretanja njihovih aviona koji rade u regionu.

Foto: Tanjug/AP

Ne pominjući Kinu po imenu, japanski premijer Fumio Kišida rekao je u petak da bezbednosna situacija u Aziji podstiče Tokio da značajno poveća svoj budžet za odbranu i razmisli o nabavci „protivudarnog oružja“, tipa koji sada nije u njegovom arsenalu.

Japanske snage i australijske snage, između ostalih američkih saveznika i partnera, deluju u Južnom kineskom moru, od kojih Kina skoro sve smatra svojom suverenom teritorijom.

Strogo upozorenje

Kina je militarizovala različita ostrva koja je napravio čovek na plovnom putu od 1,3 miliona kvadratnih milja.

Vei je zaključio da su SAD bile te koje su se uvlačile slanjem pomorskih brodova u plovni put.

- Neke velike sile već dugo praktikuju navigacionu hegemoniju pod izgovorom slobode plovidbe - rekao je Vei.

Foto: Tanjug/AP

On je rekao da su SAD i Kina u kritičnom trenutku u svojim odnosima, ali je tvrdio da je lopta u dvorištu Vašingtona kada je reč o difuziji tenzija.

- Vašington mora da prestane sa blaćenjem Pekinga i mešanjem u unutrašnje stvari Kine kako bi se odnosi poboljšali - rekao je Vej i dodao da bi bila istorijska i strateška greška insistirati na tome da se Kina shvati kao pretnja, protivnik ili čak neprijatelj. On tvrdi da postoji prostor za prosperitet obe države, ukoliko se Vašington bude odnosio prema Pekingu sa uzajamnim poštovanjem.  

Ipak, uputio je strogo upozorenje ako Sjedinjene Države izaberu drugačije.

- Ako želite da sarađujemo, treba da promovišemo obostranu korist i dobitne rezultate. Međutim, ako želite konfrontaciju, borićemo se do kraja - zaključio je Vej.