PUTIN JE OD EU DOBIJAO 450 MILIONA DOLARA DNEVNO! Evo šta bi svet moglo da zadesi nakon istorijske odluke Unije: Čekaju nas TEŠKA VREMENA!

Svet je jutros dočekala vest iz Evropske unije (EU) da će ta zajednica uvesti embargo na rusku naftu kao vid odmazde zbog invazije na Ukrajinu koju je Ruska Federacija predvođena predsednikom Vladimirom Putinom izvela 24. februara ove godine. 

Vest o najsnažnijem ekonomskom udaru na jednu zemlju koji je svet ikada video, rano jutros je saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, otkrivši da je u pitanju šesti paket sankcija usmerenih protiv zvanične Moskve zbog agresije na susednu zemlju, a koji će, barem kada je nafta u pitanju, važiti narednih šest meseci.

Sankcije podrazumevaju potpunu zabranu uvoza ruske nafte pomorskim i kopnenim cevovodima, ali i zabranu sirovog i rafinisanog "crnog zlata". Osim toga, i jedna od najmoćnijih ruskih banaka, Sberbanka, biće isključena iz platnog sistema SWIFT.

- Prekinućemo snabdevanje sirovom naftom iz Rusije u roku od šest meseci, a uzvoz rafinisanih proizvoda do kraja godine - rekla je Fon der Lajenova i time podstakla salve spekulacija kakve će posledice takva odluka imati ne samo po Rusku Federaciju, već i po ostatatk sveta, pre svega Evropu. 

Što se tiče Rusije, analitičari su još ranije upozoravali da bi takva mera bila snažan udarac za moćnu evroazijsku ekonomiju budući da je ona od Evropske unije samo za naftu dnevno dobijala vrtoglavih 450 miliona dolara, dok je za prirodni gas ta cifra samo malo niža - 400 miliona dolara dnevno. Taj podatak, koji su nedavno izneli analitičari Brigelovog istraživačkog centra u Briselu, više je nego dovoljan da pokaže koliko će ruska ekonomija trpeti u narednom periodu.  

- Prihodi od energenata su jačali budžet Kremlja, povećavajući njegove devizne rezerve, čak i kada suprvi paketi sankcije sa Zapada već bili usvojeni početkom marta. Ruska vlada je u periodu između između 2011. i 2020, kada je počela njena intenzivna saradnja sa evropskim zemljama, u proseku dobijala 43% svih svojih prihoda samo od nafte i gasa - navode istraživači. 

Foto: Tanjug/AP

Američki Njujork tajms je preneo stavove analitičara koji kažu da će prekid naftnih veza između Evrope sa Rusijom biti moguć, ali da će za to biti potrebno vreme.

- To može dovesti do nestašice i viših cena benzina, dizela, goriva za avione i drugih proizvoda - do situacije koja bi mogla da kazni potrošače koji se već bore sa inflacijom i , na kraju, poremetiti ekonomski oporavak od pandemije koronavirusa - upozorili su oni, prenosi Njujork tajms, pa nastavlja s citatom Ričarda Bronze, šefa geopolitike u istraživačkoj firmi Energi Aspects.

- Biće komplikovano. Na snazi je razdvajanje dva veoma isprepletena dela globalnog energetskog sistema. Biće poremećaja i troškova povezanih s tim. Ali kreatori politike su sve više ubeđeni da je neophodno i bolje da se to uradi relativno brzo kako bi se smanjili prihodi za finansiranje Rusije. Istovremeno tvrde da su smanjili izloženost Evrope ruskom uticaju - istakao je Bronz.

S druge strane, Osvald Klint, analitičar istraživačkog centra Bernstein, tvrdi da su posledice od embarga na naftu možda malo manje nego što su one za gas. 

- Naftni sistem se nekako može rekonfigurisati jer postoje i druge zemlje koje raspolažu crnim zlatom - naveo je on. 

Ipak, za Evropsku uniju, piše Njujoprk tajms, odsecanje od ruske nafte biće herkulovski zadatak koji može da rizikuje stvaranje oštrih podela. Naime, oko 25 odsto evropske sirove nafte dolazi iz Rusije, ali postoje velike razlike u stepenu oslanjanja među zemljama, uz opšte pravilo da su zemlje koje su geografski bliže Rusiji više su upletene u njenu energetsku mrežu.

 

Britanija, koja nije članica Evropske unije i ima proizvodnju nafte iz Severnog mora, rekla je da će postepeno ukinuti rusku energiju. Španija, Portugal i Francuska uvoze relativno male količine nafte iz Rusije, dok, s druge strane, nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku, Slovačku, Finsku i Bugarsku, obično uvoze više od 75 odsto svoje nafte iz Rusije i možda će se boriti da je uskoro zamene alternativnim izvorima.

- Fizički je nemoguće upravljati Mađarskom i mađarskom ekonomijom bez sirove nafte iz Rusije - rekao je u utorak ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto.

Foto: Tanjug/AP

Ogromne količine ruske nafte takođe teku iz ruskih naftnih polja kroz naftovod Družba (nazvan po ruskoj reči za prijateljstvo), čiji severni krak napaja Nemačku i Poljsku, a južni ide ka Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj. Rafinerije duž ove rute, uključujući pogon PCK u Švedu, blizu Berlina, pokreće ruska naftu poslednjih 50 godina. 

Zato je jasno da će problema biti dosta, međutim, Mađarska i Slovačka bi potencijalno mogle da primaju više nafte iz tankera u Jadranskom moru, preko naftovoda koji prolazi kroz Hrvatsku, dok bi Češka Republika mogla da se napaja sa terminala u Trstu, u Italiji. Kreatori politike u Briselu mogu Mađarskoj, a možda i drugim zemljama, da daju i još neki vid podrške. 

Foto: Tanjug/AP

Nemačka, s druge strane, i Poljska, sada izgledaju odlučne da prekinu svoju zavisnost od ruske energije, a ova promena mišljenja u Nemačkoj izgleda ključna za evropsku politiku. Veruje se i da je upravo odluka zvaničnog Berlina, tačnije kancelara Olafa Šolca, da podrži šesti paket sankcija Moskvi, bila prekretnica u najnovijoj odluci koju je donela Unija. 

Nemačka, kako navodi Njujork tajms, planira da doprema naftu preko istočne luke Rostok, kao i preko granice u Poljskoj, iz luke Gdanjsk. 

- Nemačka vlada kaže da je uspela da raskine ugovore za rusku naftu, sa izuzetkom rafinerije Šved i one u istočnoj Nemačkoj pod imenom Leuna, koje zajedno čine oko 12 odsto uvoza te zemlje iz Rusije - podseća američki list, pa citira izjavu nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka. 

- To znači da se embargo već sprovodi, korak po korak - rekao je Habek.

Inače, posledice će se, složili su se svi stručnjaci, biti vidljive veoma brzo. Dizel goriva već nedostaje jer evropski distributeri ne žele da kupuju rafinisane proizvode iz Rusije. Dizel se prodaje za ekvivalent od oko 170 dolara po barelu, što je znatno iznad fjučers cene nafte tipa Brent od 107 dolara po barelu, pa se očekuje da će cena nastaviti da raste. Na pumpama su cene dizela u Britaniji porasle za više od 35 odsto u poslednjih 12 meseci. To će, nažalost, biti slika i u drugim zemljama.