OTKRIVAMO PSIHOLOŠKI PROFIL ZLOSTAVLJAČA DECE: Ovo su znakovi kod osobe koje ne smeju da se ignorišu

Vest da je Marko B. ubio svoju dvogodišnju ćerku, a potom se obesio, potresla je Srbiju. Narcisoidni poremećaj ličnosti uticao je na svirepo ubistva, ali to nije jedini slučaj koji je razbesneo građane. Ljudi su bes usmerili ka Centru za socijalni rad koji je dao dozvolu da preminuli vidi dete. Zato se pitamo, da li je za pogrešne procene uvek i samo kriv Centar za socijalni rad?

S obzirom na to da formirana je određena slika o radu i nadležnosti Centara za socijalni rad, ali i samom radu stručnjaka. Socijalni radnik Neda Radojević (33) objasnila je psihološki profil osobe koja vrši psihičko i fizičko nasilje nad sopstvenom decom, šta je okidač za takvo ponašanje roditelja kao i kako primetiti da je dete zlostavljano.

Ključna koordinacija kao pomoć detetu 

- Žao mi je što se plasira iskrivljena slika nadležnosti centara kao i samog rada stručnih radnika jer smatram da javnost nije upoznata sa suštinskim nadležnostima i okvirima u kojima centar može delovati.

- Centar za socijalni rad, u zavisnosti od mnogih faktora primenjuje oblike zaštite. Kako bi se efikasno pružila pomoć mora se uraditi anamneza svih članova porodice, na prvom mestu radi se procena rizika. Ključna je koordinacija različitih sistema (socijalne zaštite, zdravstva, policije i obrazovanja). Pri proceni rizika, svaki sistem iz svog domena ekpertize treba da uradi usmerenu procenu, i ukoliko je direktna ugroženost života i zdravlja deteta pristupa se urgentnom izdvajanju deteta iz porodice.

- Ne postoji ciljna grupa nasilnika i žrtve. Ponašanje je posledica okolnosti, tipa ličnosti, samokontrole, brizi o posledicama, o bližnjem - objašnjava Radojevićeva za portal Republika.

Foto: Privatna arhiva

 

Za šta je dete krivo?

Apsurdno je uopšte komentarisati da li dete može biti krivo za nasilje koje doživljava, ali nasilnik uvek ima opravdanje za svoje postupke:

- Najzastupljeniji faktor koji utiče na vršenje nasilje je da su i sami roditelji imali sličan model vaspitanja u detinjstvu, da su nečim nezadovoljni (brakom, poslom, ekonomskom ili drugom situacijom, stepenom ostvarenosti sebe..) i nedostatak roditeljskih veština.

- Ovo poslednje može sadržati sve faktore u isto vreme jer smo mentalitetom ljudi koji ne rade na sebi i ne traže pomoć, smatramo da se roditeljstvo ne uči. Zato dete, kao najslabija karika, postane krivo za to što roditelji nemaju dovoljno novca, stabilan posao, dobar brak i slično - detaljno priča ona.

Foto: shutterstock

 

Roditelje "uznemiravaju" neželjena deca

Neželjeno dete može biti okidač za nasilno ponašanje roditelja:

- Deca, čije je rođenje omelo roditelja u njegovim planovima, trudnoće kao posledica silovanja ili druge vrste prinude su posebna kategorija. Roditelji često bivaju nasilni prema deci usled konflikta lojalnosti koje nameću detetu (zašto voliš više tatu od mame i obratno) ili otvoreno pokazuju ljubav prema jednom i netrpeljivost prema drugom detetu (usled razlike u polovima deteta, crta ličnosti, na koga fizički liče i sl.) - ističe ona još jednu pojavu koja je česta u obrascu ponašanja roditelja.

Psihološki profil ubice deteta

Osoba koja počini ovakav čin, bilo prema svom ili tuđem detetu, ima izmenjenu strukturu ličnosti:

- Profil ubice deteta je zasigurno profil nekoga izmenjene strukture ličnosti što predstavlja domen psihijatrije, upravo zato govorim da je koordinacija rada sistema ključna u prevenciji. Mogu laički da kažem i o “znakovima pored puta”. Verujem da dobra anamneza ličnosti nekoga ko je već bio nasilan prema partneru ili drugom članu porodice, razlozi za zasnivanje porodice, prestanak postojanja porodice kao celine, poznavanje činjenica o istoriji odrastanja roditelja kao pojedinaca - mogu verovatno ukazati na potencijalnu opasnost.

- Dubinsko veštačenje duševnog zdravlja koje bi se sprovodilo pre eventualnih donetih odluka (nakon odsluženja zatvorskih kazni, registrovanih porodičnih nasilja, visoko konfliktnih razvoda i drugo) pružilo bi visoku prevenciju. Sprečiti u potpunosti, nije moguće - priča Neda.

Foto: Shuttestock

 

Prvi alarm – ovako se ponašaju deca koja su doživela nasilje

Neda Radojević precizno je ispričala koji su izmenjeni obrasci ponašanja primećeni kod dece koja su doživela nasilje:

- Osim fizički uočljivih promena (u težini, može da se goji, mršavi, opadanje kose, vidljivih povreda), jesu i raspoloženje, motivisanost, takmičarski duh, način rešavanja konfliktinih situacija, fond reči, tikovi (grickanje noktiju, uvrtanje prstima, žvakanje kose), zatim introvertnost, povučenost, izražena tuga, preosetljivost, neosetljivost, atačmenti (deca često razviju jake, nezdrave veze sa ljudima iz okruženja: vaspitačicom, učiteljicom, roditeljem od druga i drugarice), nemogućnost socijalizacije, fizički izgled (lična higijena, higijena pribora i ličnih predmeta).

- Da sumiram, posmatrajte dete, ali i svaku osobu koja je izmenjena usled jasnog disbalansa moći, ako samo malo podobnije posmatrate uočićete da se dešava nasilje.

Foto: profimedia

 

A šta kada dete postane svesno nasilja koje doživljava?

- Dete doživljava nasilje kao posledicu urađene radnje, bez da razume. U kasnijem periodu dete svesno i podsvesno ispoljava agresiju često prema slabijem od sebe….Ili prema počiniocu. Kao proizvod dobijamo “pokvareno, neposlušno, agresivno, nevaspitano, bez autoriteta i granica, dete kome se ne može stati na put”, ali i drugu krajnost depresivno, introvertno, povučeno, asocijalno, zaplašeno dete - objašnjava Radojevićeva uticaj nasilja na ponašanje deteta.

Foto: Pixabay

 

Nasilje kao vaspitna metoda

- Ne postoji pravilo koji oblik nasilja prethodi kom…Najčešće, kada nasilje počne da poprima viljive oblike (telesne povrede, samopovređivanje, žrtva postaje nasilna prema drugima, i da ima smetnje u psihofizičkom funkcionisanju i kao najteži – tragičan ishod) tada je i vidljivo.

- Svi drugi oblici nasilja – osim psihičkog jasno su vidljivi, to je individualna stvar i zavisi od tipa ličnosti (da li počinilac ima nameru da bude psihički nasilan ili smatra da nije, da li se žrtva oseća kao žrtva psihičkog nasilja ili smatra da je to oblik ponašanja unutar porodice).

- Roditelji najčešće “skliznu” u psihičko nasilje opisujući to kao vaspitnu metodu – do drugih oblika svesne namere: uvrede, poniženja, omalovažavanja, obezvređivanja, minimiziranja / maksimiziranja oblika ponašanja deteta (glup si, razmažen…..šta ti misliš da si najpametniji), a sve zato jer se oseća nemoćno pred sobom i svojim detetom. Povrediti drugog znači samo jedno – preusmeriti bol sa sebe.

- Fizičko nasilje prema detetu dolazi usled gubitka kontrole roditelja zbog straha (za život i bezbednost deteta kada preti opasnost npr izlaska na ulicu, utičnica, vrelih predmeta), ali i da bi pokazali detetu ko je “jači” . Ukoliko roditelj primeni fizičku silu najčešće to objašnjava time da “sa njegovim detetom nešto nije u redu, da je već sve pokušao i nije delotvorno” - jasna je Neda.

Ako vaše dete prisustvuje maltretiranju, velike su šanse da će i samo biti nasilno!

Deca nepogrešivo upijaju sve ono što ih okružuje:

- Mnoge savedotavne adrese su potpuno besplatne i na raspolaganju su 24 časa. Centar je otvoren za svaku vrstu savetodavnog i preventivnog rada.  Želim da istaknem i sekundarnu traumatizaciju odnosno, decu koja nisu žrtve nasilja direktno, ali vrlo često prisustvuju scenama nasilja roditelja međusobno, drugih članova porodice, ili nasilnom ponašanju odraslih prema okruženju. Posledice su nepredvidive, često se ne mogu nikada iskoreniti, a ono što je najgore prenose se transgeneracijski. Naučeni obrazac ponašanja uporniji je od gena koji je nasledan.

Foto: Pixabay

 

Neda apeluje da svaku vrstu nasilja prijavite nadležnim organima:

- Nasilje može da prijavi SVAKO I TO SVAKOM SISTEMU (policiji, zdravstvu, tužilaštvu, sudu, školi, šefu, kolegi…) Ne okrećimo glavu na nasilje, tražite pomoć i sami ako su svi gluvi, slepi i nezainteresovani za vas – završava ona za portal Republika.

BONUS VIDEO: