"GLUMILA SAM DA SAM MRTVA, ČULA SAM JAUKE RANJENIH I ČEKALA DA MONSTRUM ODE": Potresno svedočenje Andrijane Mitrović iz Orašja ledi krv u žilama

Andrijana Mitrović(18) iz Malog Orašja teško je ranjena u masakru Uroša Blažića u Duboni gde je ubio troje mladih, a u Malom Orašju šestoro. Ranio je još jedanaest mladih i jednog čoveka srednjih godina.

Andrijanu su minute delile od smrti. Po prijemu u Urgentni centar lekari su njenoj majci saopštili da je u toku borba za njen život, i od tog dana traje agonija za devojku koja je mogla sve i htela mnogo, a sada samo želi da je ništa ne boli.

- Dobro sam... Evo vratile smo se mama i ja od lekara. Morale smo da idemo na pregled zbog ulazne rane od metka na leđima koja se inficirala i boli me - rekla je Andrijana za Republiku, na pitanje kako se oseća.

Njena majka Milana koja je svih ovih osam meseci od masakra, najve'i oslonac ćerki,  kaže da su preživele strahotu i da je Andrijani mnogo teško da govori o tome.

- Želim da je poštedim, makar sada posle svega što je prošla, a i dalje ima bolove. Živi na lekovima protiv bolova. Provela je u bolnici 102 dana, pa 16, i sada ima strah od bolnickog okruženja. Na sve rane, bori se stravicnim strahovima. Budila se potpuno mokra od strahova koji su je skroz obuzimali. Razliciti strahovi su se smenjivali , u jednom trenutku se cak plašila od izlaska iz bolnice. Sada je sve to bolje - ispričala je Milana, Andrijanina majka. 

Foto: Privatna arhiva

Andrijana je sa samo 17 godina zverski ranjena u stomak, levu ruku i desnu nogu. Te noći je doživela veliki psihički lom budući da su na njene oči ubijeni njeni drugovi Milan Panić i Dalibor Todorović i drugarica Kristina Panić, Milanova sestra, i ranjene ona i još dve drugarice Anđela Stevanović i Nevena Vujić. Saznanje da su u Malom Orašju od ruke monstruma život izgubili Marko i Petar Milovanović, njena braća od strica skroz je slomilo.

- Sve sam videla. Kad je manijak došao i počeo da puca u nas kao na filmu dok smo se družili kod škole u Duboni. Padali smo kao sveće. Znali smo i da su u Orašju kod spomenika naša rodbina, braća i drugari, ali nismo znali za zločin i da je i tamo pucao, dok sve nije prošlo i kada su nas našli polužive. Mimoišli smo se sa njim nas tri. Kad smo upucani nas je prevozila Hitna pomoć i naše porodice, ka Mladenovcu, Smederevu, Beogradu, sa oba mesta- iz Dubone i Malog Orašja.  Neki su bili mrtvi na licu mesta- prepričava tihim glasom ovo lepo vaspitana devojka koja je preko noći morala da odraste i da u zavojima postane punoletna. 

Privatna arhiva

- Nikome, čak ni neprijatelju ne bih poželela da se nešto čak ni slicno dogodi. Naša patnja je neopisiva. Andrijana sanja užasne snove. U početku je sanjala monstruma i užase, a sada često sanja brata Marka. Andrijana se pravila mrtva da je monstrum ne bi dokrajčio sve dok on nije otišao. Čula je jauke ranjenih, a onda je pala u nesvest. Ne seća se da je pala na Anđelu pored velike klupe. Htela je valjda da sedne - svedoči majka ranjene Andrijane.

Ova vredna žena je ostavši bez muža preuzela brigu o Andrijani i njenoj starijoj sestri koja je danas udata, ali i dalje je čvrsto vezana za majku i sestru. Bez glave porodica su ostale kada je Andrijana imala samo sedam godina.

Do kobnog 4. maja, Andrijana je bila zdrava devojka kojoj ništa nije falilo, a iz bolnice je izašla kao senka sa 20- ak kilograma manje. Ostala je bez jednog bubrega i žučne kese, sa teškom povredom jetre. Zbog preduzimljivosti i stručnosti Milana je zahvalna dr Perišiću koji je preuzeo Andrijani kada je dovežena u Beograd.

- Iz Hitne u Mladenovcu moja ćerka je za Beograd odvežena sanitetom zajedno sa ranjenim Ivanom Ivkovićem. Njegov ujak se starao o njima. Držao joj je stomak da ne iskrvari - ispričala je Milana Mitrović za Republiku.

Foto: Privatna arhiva

Mukotrpno radi da bi lečila dete

Majka ranjene devojke je veoma zahvalna za pomoć koju su dobili za Andrijanino lečenje od grada Smedereva u iznosu od 250.000 dinara kao prvu pomoć, a onda i 200.000 posle toga. Od socijalnog osiguranja dobili su 75.000 dinara.

- Zahvalni smo za pruženu pomoć, međutim sve je skupo i za previjanja kod kuće se troši mnogo novca, kao i na ostalo sve što se kupuje. Do sada smo na lečenje i sve vezano za Andrijanin oporavak potrošili više od milion dinara - zaključuje  Milana Mitrović koja se ne libi bilo kog posla i vredno radi za nadnicu po selu. 

BONUS VIDEO