TELOHRANITELJ OTKRIO KAKO IZGLEDA ČUVATI LEĐA ZVICERU I VUKOTIĆU! Jedno je ravno samoubistvu, a drugo kockanje sa životom - evo i za koliko novca bi primio metak

Predrag Balcacanović, predsednik Srpske asocijacije telohranitelja S. A. B, nosilac instruktorskog crnog pojasa bliskog borenja i samoodbrane i predsednik Svetske asocijacije telohranitelja za Srbiju, s licencom za rad u više od 30 zemlja, kaže da posao telohranitelja nije manekenstvo!

Balcacanović otkriva zašto je Jovica Vukotić, navodni šef škaljarskog klana, ubijen i koliko je vođa kvačkog klana Radoje Zvicer opasan na slobodi, piše Alo!

- Najveća greška u našem poslu je prepustiti se rutini i nekoj lažnoj sigurnosti. Ako se bavite rizičnim poslom i vodite način života koji vam 24 sata donosi posredne i neposredne pretnje, morate to da prihvatite i tako da živite svih 24 sata. Ne postoji sigurno mesto, sigurna zona, ništa što može da vas sačuva ako vi u suštini ne mislite da sačuvate sami sebe. Tu je samo pitanje propusta u organizaciji. Ljudi poput njega koji vode takav život stalno su na neki način izloženi riziku. Ne znaju odakle može da dođe opasnost. Ne znaju nikada u suštini ko je realna pretnja i tako moraju da nastupaju. Obezbeđenje, u tom slučaju, mora da je jako, jako funkcionalno. Mora da bude vidljivo i brojno. 

Kako kaže, Vukotić je napravio propust, iz razloga što nije smeo da dozvoli, pogotovo kada je sa porodicom, da se kreće samo sa vozačem.

Foto: pixabay.com/printskrin

Kada je reč o Radoju Zviceru, koji je zvanično na slobodi, evo šta Balcacanović kaže koliko je on opasan.

 - Znamo da je infrastruktura cele te organizacije i jedne i druge jako, jako velika i ono što je najopasnije je to što ne znamo kolika je, kako funkcioniše, koliko je još uvek moćna ili nije. Mislim da te informacije nikada neće biti dostupne. Znam samo ono što dospe do javnosti. Uvek treba biti oprezan i uvek treba imati u rezervi to da moćni ljudi, poput njega, koji su glave tako velikih, organizovanih kriminalnih grupa jesu uvek opasni.

Na pitanje da li bi pristao da čuva Zvicera, ukoliko bi ga njegov čovek pozvao da ode na egzotičnu destinaciju na kojoj se on nalazi. 

- Jedna od grešaka, mogu da kažem i neprofesionalnost, jeste da uopšte pomislite da to možete ili da se usudite da odradite jedan takav posao. Možda bi takav posao prihvatio ovde, u ovoj sredini, gde imam svoju organizaciju, svoje ljude, svoju infrastrukturu, ali otići u neku drugu zemlju, sa nas 10, 15, 20 telohranitelja... Ko smo mi, šta smo mi? Glineni golubovi tamo. Tako da je jedna takva odluka ravna samoubistvu. 

Telohranitelj je ispričao i koliko pancirna ćebad i pancirni kišobrani mogu da zaštite visokorizičnu osobu.

- Pomagala tipa pancirno ćebe, pancirni kišobrani su donekle korisni, ali mislim samo u diplomatskoj bezbednsoti zato što tamo postoje organizovani prstenovi obezbeđenja i infrastruktura koja radi 99 odsto posla. U slučaju eventualnog napada, s tim možete da zaštitite sebe i klijenta. U civilnom sektoru mislim da je to bacanje para i glupost. Zašto? Zato što prstenovi obezbeđenja ne mogu da funkcionišu kao u diplomatskoj bezbednosti i službama. Drugo, mislim da je mnogo bolja opcija da klijent ima pancir ili pancirno odelo za svoju zaštitu i to će pre da mu sačuva glavu nego kišobran ili pancirno ćebe. Da bi to bilo svrsishodno, morate da budete neposredno uz tog klijenta. Glavni telohranitelj mora da bude stalno uz klijenta da bi mogao da odreaguje. To se aktivira, otvara kada je već došlo do napada, da vam kupi malo vremena da klijenta sklonite na bezbedno.