25 GODINA OD UBISTVA BOJANA PETROVIĆA: Bio je strah i trepet 90-ih, samo njegova kuća bila je VEĆA OD ŠIPTAROVE

Bojan Petrović ubijen je 28. februara 1998. rafalima iz automatskih pušaka dvojice napadača dok je u svom „jaguaru” na semaforu u centru Beograda čekao da se upali zeleno svetlo. Nagađalo se, ali se nikada nije zvanično potvrdilo, da je ubistvo čin osvete za nestanak i likvidaciju Voje Amerikanca.

Mnogi su ga pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, koga je navodno pozvao da se sastanu kako bi poslovao s njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri. Svedoka nije bilo.

Foto: Privatna arhiva

Ko pamti dokumentarac o kriminalu u Beogradu tokom devedesetih, "Vidimo se u čitulji", sigurno se seća Bojana Petrovića, jer je, bez dileme, bio jedan od najupečatljivijih likova tog vremena. Po mnogo čemu je odskakao od "kolega" iz podzemlja.

O svojim doživljajima Bojan Petrović je pričao kao o igri. Od ljudi iz svog miljea bio je najgovorljiviji, zračio je zadovoljstvom tokom fotografisanja i snimanja. Najbolje ga je opisao jedan bivši policajac: "Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on".

Bio je na višegodišnjoj robiji, ali to na njemu nije ostavilo vidljivog traga. Sa jedva napunjenih dvadeset godina družio se sa moćnim i velikim kriminalcima, pomagao im je pri bekstvu iz zatvora po Evropi, organizovao im skrivanje od policije. Mogao je bezbrižno da živi od vođenja noćnog kluba u Švedskoj, ali je odlučio da iz čistog hira sa, tada dobro znanim Čarlijem i Hasom, živi uglavnom od pljački i reketa. S neskrivenom radošću se sećao svega što su prolazili: putovanja širom Evrope, varanje na kocki, pljačke, hapšenja, bekstvo iz zatvora, provodi...

Foto: Printskrin: Youtube

- Imao sam u početku osmoricu drugova oko sebe. Među njima sam se osećao nadmoćno. Kada su iz Nemačke zbog problema, koji su tamo napravili, došli Čarli i Hasa, udružili smo se, pa sam im napravio kombinaciju kako ne bismo bili prinuđeni da pljačkamo. Posle samo nedelju dana mnogi su nam davali procenat od klubova i restorana jer su nas se plašili" - pričao je Bojan.

Na stranici "Legende devedesetih" objavljena je zanimljiva priča o njemu.

Prenosimo vam je u celosti:

Bojan je živeo malo drugačije od ostalih žestokih momaka, nije kao većina njih odrastao u nemaštini, nego je od rođenja bio finansijski obezbeđen, zahvaljujući svom ocu, Vlasti Petroviću, koji je živeo u Švedskoj i radio za službu, a koga su zvali Savezni. On je dobro znao sve najpoznatije žestoke momke.

Osim Arkana, koga je u tu priču ubacio otac, sve ostale žestoke momke je uglavnom služba vrbovala i oni su napravili taj projekat. Arkan na početku nije radio za službu, počeo je tek kasnije posle niza hapšenja i bežanja iz zatvora kada je bio na mnogim poternicama i bila mu je potrebna zaštita. Arkan je bio ok momak, nekad pomalo surov. Boris Petkov je bio jedan od retkih koji nije radio za službu. Nije radio ni Bojan, njega je privukao adrenalin života na asfaltu, družeći se sa žestokim momcima. Vlasta Petrović se nije eksponirao iako je iz senke pomagao svom sinu.

Bojanovo detinjstvo je bilo sređeno i bezbrižno, nije bio po domovima kao ostali momci sa asfalta. Međutim, verovatno taj svet podzemlja mu je bio zanimljiv jer se njegov otac družio sa žestokim momcima, mnogo njih je prošlo kroz njihovu kuću.

Bojan, za razliku od drugih žestokih momaka, nije imao poroka. Novac koji je zaradio, osim u obezbeđenje koje su činili surovi momci kojima se okružio, ulagao je i u svoju ogromnu raskošnu kuću, koja je bila trn u oku mnogima. Takvu tvrđavu ni Dušan Spasojević nije uspeo da napravi.

Kuća se nalazila u slepoj ulici, svuda su bile okolo kamere, a ograda je bila pod visokim naponom. Ako bi neko nekako uspeo da isključi struju i preskoči ogradu, za njega je Bojan imao posebno iznenađenje.

U dvorištu se nalazio kavez sa pravim vukom koji je puštan onog trenutka ako bi Bojan uočio nekoga u dvorištu. Naišla sam jednom prilikom kada su na dojavu da je Bojan u kući sa kurirom i 4-5kg heroina, ispred kapije kuće Petrovića je došla policija. Niko od njih nije smeo da uđe prvi. Kad je u jednom trenutku iz dvorišta izašao čovek sa torbom, startovali su ga ubeđeni da je u pitanju kurir koji nosi novac ili drogu. Ispostavilo se da je bio vodoinstalater. U tom trenutku iz dvorišta su kolima izleteli Bojan i kurir sa kalašnjikovima, noseći torbe sa heroinom i parama, ali policija nije imala odobrenje da puca.

BONUS VIDEO