Cene nafte naglo porasle nakon novih napada na brodove blizu Irana

Cene nafte na svetskom tržištu zabeležile su danas snažan rast od gotovo četiri odsto, nakon novih incidenata i napada na trgovačke brodove u Persijskom zalivu, što je dodatno uzdrmalo ionako krhku bezbednosnu situaciju u tom delu sveta.

Prema podacima koje prenosi Trading Economics, cena severnomorske nafte Brent dostigla je oko 101 dolar po barelu, dok je američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) trgovana po ceni od približno 92 dolara po barelu. Ovaj nagli skok cena dolazi kao direktna reakcija tržišta na rastuće bezbednosne rizike u ključnim energetskim rutama.

Kako se navodi, kontejnerski brod pod zastavom Liberije našao se pod vatrom topovnjače koja se dovodi u vezu sa Iranska revolucionarna garda. U odvojenim incidentima, meta su bila još dva teretna broda koja su plovila ka međunarodnim destinacijama, što ukazuje na koordinisanu eskalaciju napetosti u regionu.

Ovi napadi predstavljaju novu fazu pogoršanja situacije, posebno zbog strateškog značaja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte. Svaka destabilizacija u toj oblasti ima direktan uticaj na globalno snabdevanje energentima i izaziva nervozu na tržištima.

Iran je ranije signalizirao da postoje određeni znaci da bi Sjedinjene Američke Države mogle biti spremne na ublažavanje blokade ovog ključnog pomorskog pravca i eventualni povratak pregovorima. Ipak, američki predsednik Donald Tramp kasno u utorak produžio je prekid vatre, ali je istovremeno upozorio da će ograničenja u Ormuskom moreuzu ostati na snazi dok se pregovori ne privedu kraju.

Sa druge strane, Teheran je jasno poručio da neće pristati na ponovno otvaranje moreuza sve dok, kako navode, američka blokada ostaje na snazi, što dodatno komplikuje diplomatsku situaciju i povećava rizik od daljih incidenata.

Aktuelni poremećaji već imaju negativne posledice po globalne lance snabdevanja, a najviše je pogođena Azija, koja u velikoj meri zavisi od uvoza nafte iz regiona Bliskog istoka. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se tenzije nastave ili dodatno eskaliraju, moglo doći do daljeg rasta cena energenata i novih ekonomskih pritisaka na svetsko tržište.