PAZITE ŠTA POTPISUJETE! DA LI PODSTANAR MOŽE DA VAM OTME STAN? Živi kod vas 10 godina i tvrdi DA JE NJEGOVO! Advokat otkriva jezivu istinu!

Broj ljudi koji žive kao podstanari u Srbiji znatno je veći od onoga što pokazuju zvanične statistike. Zbog toga se često postavlja pitanje koga zapravo štiti ugovor između stanodavca i zakupca i da li dugogodišnji boravak u tuđem stanu može dovesti do sticanja vlasništva.

Zamislite situaciju u kojoj više od deset godina živite u iznajmljenom stanu. Redovno plaćate račune, ulažete u održavanje i ponašate se kao da je to vaš dom. U praksi su zabeleženi slučajevi u kojima su zakupci posle dugog niza godina pokušavali da ostvare pravo na vlasništvo nad nekretninom.

- Istina, dugotrajno korišćenje nečije nepokretnosti može dovesti do prava svojine. Konkretno, to reguliše Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa u vidu pravnog instituta koji se zove "održaj". "Održaj" nepokretnih stvari podrazumeva da određeno lice dugi niz godina koristi određene nepokretnosti - kaže Lazar Borožan, advokat.

Iako zakon predviđa takvu mogućnost, u realnim situacijama to gotovo nikada nije jednostavno. Samo plaćanje kirije predstavlja dokaz da zakupac zna da nekretnina nije njegova, jer se kirija plaća vlasniku. Da je stan u njegovom vlasništvu, takve obaveze ne bi bilo.

- Čak je plaćanje kirije samo po sebi dokaz da ste mislili da stan nije vaš. Jer čim plaćate kiriju, plaćate vlasniku, ako je stan vaš ne biste ni plaćali kiriju. Iz tog razloga, element savesnosti ne bi bio moguć kod zakupa i time ne bi bio primenjiv 'održaj'. 'Održaj' bi bio isključivo vezan za situacije kada je lice osnovano smatralo da je stvar, koju dugi niz godina koristi, njegova - kaže advokat Borožan.

Pravnici zato naglašavaju da i najbolji odnos između stanodavca i zakupca treba da bude uređen papirom. Ugovor je jasan dokaz da je zakupac bio svestan da stanuje u tuđoj nekretnini i da je u pitanju zakup, a ne vlasništvo.

Kada se stan izdaje na duži period, važno je da ugovor sadrži posebnu klauzulu koja precizira šta se dešava ukoliko zakupac odbije da se iseli. Iako je takva procedura nešto složenija i skuplja, ona kasnije štedi vreme, novac i živce ako dođe do spora.

- I da budu sigurniji da ugovorom obezbede šta će se dogoditi ako on neće da izađe iz stana. To je opasnost, ali to može da se reši odličnim ugovorom, sa izvršnom klauzulom, kada se stavi ugovor i takav ugovor overi kod notara. Inače, ugovori o zakupu se ne overavaju, onda možete da budete spokojni da neko ko je u vašem stanu neće da izađe, da će biti izbačen iz stana od strane izvršitelja - kaže Katarina Lazarević, konsultant za nekretnine.

Postoji i poreska obaveza koja se često zanemaruje. Kada je ugovor potpisan, stanodavac je dužan da prijavi zakupca Ministarstvu unutrašnjih poslova, a ta prijava podrazumeva i plaćanje poreza od 20 odsto na iznos kirije.

Ako je mesečna kirija 300 evra, to znači 3.600 evra godišnje, od čega bi 720 evra trebalo da se uplati u republički budžet.

- Više od 50 odsto, precizno to ne možemo da znamo, nisu ni neka ozbiljna istraživanja vršena, niko neće da vam kaže da u nekom stanu ima neprijavljenog posdtanara, da ne plaća porez. Porezi na prihod od nepokretnosti se uglavnom uredno plaćaju tamo gde su zakupci pravna lica, preduzeća - kaže Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije.

Zbog nedovoljno efikasnog sistema kontrole i sankcija, pravnici upozoravaju da je ugovor i dalje najvažniji mehanizam zaštite i za stanodavce i za podstanare.

Izvor: RTS/Republika/N.A.

Bonus video: