NI NE PRETPOSTAVLJATE KOLIKO PROSEČAN SRBIN IMA NOVCA NA RAČUNU!

Štednja predstavlja odricanje od sadašnje potrošnje i odvajanje sredstava za buduća vremena. Na taj način, sam koncept štednje ukazuje na važnost planiranja i racionalne upotrebe finansijskih sredstava.

Polaganje depozita u vidu štednih uloga u bankama jedan je od načina da sredstva ostavljena „sa strane“, uz sigurnost, budu i uvećana za kamatu koju zarade u periodu oročenja. Istovremeno, štedni depoziti predstavljaju zdrav izvor finansiranja kreditne aktivnosti usmerene od banaka ka stanovništvu i privredi, odnosno izvor privrednog rasta. Bez obzira da li kamatna stopa na štedne uloge prevazilazi aktuelnu stopu inflacije ili ne, suština štednje, a to je zamena sadašnje za buduću potrošnju, govori u prilog ovom konceptu.

Štednja naročito dobija na značaju u periodima pojačane neizvesnosti i kriza, koje su se tokom niza proteklih godina međusobno preplitale na globalnom nivou.

Dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom 2025. godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima. Posebno je dinamičan rast dinarske štednje u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja odraz poverenja građana u domaću valutu i finansijski sistem. Takvim kretanjima su doprineli očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i dugogodišnja relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Koliko iznosi štednja u dinarima 2025. godine?

U poslednjih 13 godina, od 2012. godine, otkako se primenjuje Strategija dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, štednja stanovništva u domaćoj valuti porasla je više od 11 puta (za 187,0 milijardi dinara). U tekućoj godini, rast dinarske štednje stanovništva iznosi 14,5 milijardi dinara (7,6%), čime je ona dostigla nivo od oko 206 milijardi dinara krajem oktobra.

Struktura dinarske štednje u prvih devet meseci 2025. godine pokazuje da je štednja ročnosti do godinu dana povećana, dok je štednja oročena na rokove duže od godinu dana smanjena. Rast je najizraženiji kod štednje po viđenju (7,4 milijarde dinara), štednje ročnosti od tri do šest meseci (6,7 milijardi dinara) i one oročene od šest meseci do godinu dana (5,0 milijardi dinara), koja je ujedno i najzastupljenija kategorija u ukupnoj dinarskoj štednji (52,5%).

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem septembra 2025. godine iznosio je gotovo 198.000 dinara. Međutim, isključujući iz obračuna štedne uloge do 10.000 dinara (kojih u broju ima najviše – čine čak 83,3% ukupnog broja partija, ali svega 0,3% iznosa ukupne dinarske štednje), prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 1.183 hiljade (gotovo 1,2 miliona) dinara.

U proteklom periodu i učešće dinarske u ukupnoj štednji zabeležilo je značajan napredak – dinarska štednja sada iznosi oko 10,0% ukupne štednje u domaćim bankama, dok je u septembru 2012. godine ono bilo ispod 2,0%.