NOVA PRAVILA EVROPSKE UNIJE MENJAJU AMBALAŽU: Promene stižu i do Srbije

Ogromne kutije u kojima se krije mali proizvod, nepotrebni slojevi plastike, ambalaža s lažnim dnom, ali i određena pakovanja hrane otporna na mast i vodu, sve to postepeno odlazi u prošlost na tržištu EU. Nova uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja se primenjuje od 12. avgusta 2026. donosi niz promena čiji je cilj da se smanji količina ambalažnog otpada i poveća ponovna upotreba i reciklaža.

Promene su važne i za Srbiju. Nova pravila odnose se i na proizvode iz Srbije koji se plasiraju na tržište EU, pa će domaće kompanije koje izvoze na evropsko tržište morati da prilagođavaju ambalažu novim zahtevima.

Kraj lažnom dnu i prevelikim kutijama

Kako će nova pravila izgledati u praksi, najbolje pokazuju svakodnevni primeri. Od 2030. proizvođači i uvoznici moraće da smanje težinu i zapreminu ambalaže na minimum potreban da proizvod ostane zaštićen i funkcionalan. Na udaru su pakovanja s duplim zidovima, lažnim dnom i nepotrebnim slojevima koji služe tome da proizvod deluje veće. Marketing i privlačniji izgled pakovanja sami po sebi više neće moći da budu opravdanje za dodatni materijal.

Foto: Shutterstock/Nikita Burdenkov

Promene čekaju i internet-trgovinu. Za grupnu, transportnu i ambalažu za e-trgovinu predviđeno je ograničenje prema kojem prazan prostor u pakovanju može da čini najviše 50 odsto njegove ukupne zapremine.

Kesice za čaj, kafu i druge napitke, kao i određena pojedinačna pakovanja koja se koriste i odlažu zajedno sa sadržajem, moraće da budu dizajnirane za kompostiranje do februara 2028.

Večne hemikalije u kutijama za picu

Jedna od najvažnijih promena već se primenjuje i direktno se tiče ambalaže za hranu. EU je postavila stroge limite za prisustvo PFAS (per-i polifluoroalkilnih supstanci), u pakovanjima koja dolaze u kontakt s hranom. Reč je o velikoj grupi veoma postojanih hemikalija koje se zbog sporog razlaganja često nazivaju "večnim hemikalijama". Njihova sposobnost da odbijaju vodu i masnoću učinila ih je veoma korisnim u proizvodnji ambalaže za hranu.

U uputstvu za primenu ovog propisa Evropska komisija kao primere navodi kutije za picu, omote brze hrane, posude za hranu za poneti, papir za pekarske proizvode i kese za kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj pećnici.

Foto: Shutterstock/Nikita Burdenkov

Problem je u tome što su PFAS izuzetno postojane i mogu da se akumuliraju u životnoj sredini i ljudskom organizmu. Zato od 12. avgusta 2026. ambalaža koja dolazi u kontakt s hranom ne može da bude stavljena na tržište EU ukoliko koncentracija ovih supstanci dostiže ili prelazi propisane granice.

Pravila su stroga i kada je reč o starim zalihama, nema prelaznog perioda za njihovo trošenje. To znači da i ambalaža proizvedena pre 12. avgusta mora da zadovolji nove limite ukoliko se tek posle tog datuma stavlja na tržište. Ambalaža koja je već bila stavljena na tržište pre početka primene novih pravila može da ostane u prodaji.
Nova pravila donose i promene u označavanju. Ambalaža će imati harmonizovane oznake s informacijama o materijalu od kojeg je napravljena, kako bi potrošači lakše znali gde treba da je odlože. Oznake će se zasnivati na lako razumljivim piktogramima.

Velike promene čekaju i transportnu ambalažu. Od 2030. najmanje 40 odsto određenih vrsta transportne ambalaže koja se koristi unutar EU, poput paleta, kutija, plastičnih gajbi, buradi i kanistera, trebalo bi da bude višekratno i uključeno u sistem ponovne upotrebe. Komisija kao praktičan primer navodi plastične gajbe za prevoz svežeg voća, koje se mogu koristiti više puta, ali i velike vreće za transport peska i kamena jer njihov sadržaj ne zahteva intenzivno čišćenje ambalaže.

Šta to znači za Srbiju

Nova evropska pravila važe i za domaće kompanije koje posluju na tržištu EU, sve više će morati da razmišljaju i o tome koliko materijala odlazi na pakovanje proizvoda, da li ambalaža može da se reciklira ili ponovo koristi i šta se s njom događa kada završi u otpadu.

Tako ambalaža koju je potrošač uglavnom posmatrao kao kutiju, kesu ili flašu koju baca nakon upotrebe postaje važan deo evropske politike cirkularne ekonomije, ali i novi standard koji će morati da prate svi koji žele da svoju robu prodaju na tržištu EU.