140 godina saradnje Japana i Srbije: VELIKI JUBILEJ kruniše se investicijom od 1,5 milijardi evra!

- Odnosi su počeli 1882, kada je, pošto je Srbija proglašena za kraljevinu, kralj Milan Obrenović, uputio poruke mnogim vladarima, obaveštavajući ih o obnavljanju srpske državnosti. Iz Tokija je stigao odgovor cara Mucuhita (posmrtno Meiđi), čime je počela saradnja dve zemlje - rekao je Dragan Milenković, osnivač Srpsko-japanskog društva.

Milenković ističe da su Srbija i Japan bile na istoj strani u Prvom svetskom ratu, a jednu od većih akcija za prikupljanje pomoći ugroženoj srpskoj vojsci, koja se povlačila preko Albanije, 1915. godine u Tokiju započeo je Srbin Dušan Todorović, profesor ruskog jezika na tokijskom univerzitetu.

Foto: Printskrin/Wikipedia

Kasnije je formiran Komitet za pomoć Srbiji, u kome su bili pripadnici japanske Carske kuće. Prikupljeno je „mnogo miliona zlatnih dinara“, a iz tih sredstava iz Tokija opremljena je, između ostalog, prva srpska bolnica na Solunskom frontu, Vojna bolnica Regenta Aleksandra. Japan je pomogao i u dovođenju pojačanja za ofanzivu na Solunskom frontu, jer su pripadnici srpskih dobrovoljačkih divizija iz Rusije preko luke Dairen u Kini ( koju su tada držali Japanci ) stigli na vreme u Grčku za odsudni juriš i oslobodili otadžbinu.

Prve japanske firme u Jugoslaviji

Jugoslavija i Japan bile su na različitim stranama u Drugom svetskom ratu, ali se Beograd odrekao prava na ratnu odštetu od Japana na Mirovnoj konferenciji u San Francisku 1951. već su razmenom nota 1952. obnovljeni odnosi.

Dve zemlje su se, u početku, čak razvijale istim tempom, a Tokio je tada izdvajao Beograd, otvarajući kod nas predstavništva velikih firmi, kojih nije bilo u Moskvi, niti drugim socijalističkim zemljama, i sarađujući na mnogim poljima.

Japan je odsudno pomogao Srbima kad se Jugoslavija raspadala, balansiranim izveštavanjem medija, ali i dodelom pomoći, direktno i preko funkcionera u OUN, kao što su bili Sadako Ogata, komesar za izbeglice, i Jasuši Akaši predstavnik OUN za Bosnu.

Sve bliža saradanja posle 2011.

Dve zemlje dodatno su se približile 2011, kada je posle cunamija i katastrofalnog zemljotresa u Japanu, Srbija prednjačila u Evropi prikupljanjem pomoći za ugrožene u Japanu. Poboljšani su uslovi za bolje upoznavanje, čemu je sigurno doprinelo osnovanje Srpsko-japanskog društva pre 30 godina i kasnije Japansko-srpskog društva.

Katedra za japanski jezik na Filološkom fakultetu i predavanje japanskog u Filološkoj gimnaziji i nekim drugim školama doprineli su sigurno većem popularisanju japanske kulture. Saradnja na naučnom planu mnogo je veća nego što se u javnosti zna - japanski robotičari citiraju svoje kolege iz Akademije inžinjerskih nauka Srbije, koju je osnovao pok. Akademik Miomir Vukobratović, ujedno i jedan od najcitiranijih naših naučnika inžinjerske struke.

Inostrani članovi AINS iz Japana su Đunići Nišizava, akademik japanske akademije nauka, Rektor Tohoku i Tokijo Metropoliten univerziteta, zatim prof. Tošiaki Makabe sa Keijo Univerziteta, prof. Jošiko Nakamura sa Tokijskog univerziteta i prof. Atsuo Takaši sa Vaseda univerziteta.

Foto: pixabay.com/wikimedia.org/Napoleon Sarony

Fotografija Nikole Tesle ( o kome su u Japanu objavljene brojne knjige ) istaknuta je u Tošibinom naučnom institutu, čije doprinose baštini ova svetski priznata kompanija.

Velike investicije i privredna saradnja

Upadljivo je da u vreme političke podeljenosti u svetu u oblasti ekonomije, privredna saradnja sa Japanom, članom Grupe 7, konstantno raste, i to bez ikakvih uslova, a uz sve nove japanske fabrike i predstavništva preduzeća kod nas.

Foto: Promo foto

Pri Privrednoj komori Srbije formirana je Japanska privredna komora, čiji su osnivači tri velike japanske i tri srpske firme. Nedavni početak izgradnje fabrike visoke tehnologije japanske firme NIDEK u Novom Sadu sigurno je rezultat tih aktivnosti. Saradnja je jaka i na državnom planu, gde su, uz japansku pomoć, izgrađeni pogoni Celuloze Loznica, RHE Bajina Bašta i projekat za odsumporavanje TENT u Obrenovcu.