POREZ PLAĆA BOSNI, STRUJU SRBIJI: Kako izgleda život na tromeđi: "Imamo poštara JEDINOG NA SVETU koji pisma raznosi u dve države"

“Ovde je granica na mostu. Tamo je Srbija, ovde je Bosna, a ja živim u Mesnoj zajednici Bučje, znači 7 kilometara gore granica Crne Gore”, objašnjava Milenko Toroman život - na tromeđi.

Kada se istorija i geografija poigraju crtajući granice preko mostova, šuma i puteva onda to izgleda ovako.

“Mi se sada nalazimo na granici Srbije i Bosne. Znači s moje desne strane je Bosna, s leve strane puta ovoga je Srbija. Ja živim u Bosni, moje komšije ovde Radovići, Vilotići u Srbiji. Ja sam radio 35 godina u Srbiji, svaki dan putovao odavde, penziju sam ostvario u Srbiji, socijalno osiguranje, struja mi je iz Srbije, telefon iz Srbije, sve nam je iz Srbije, a živim na teritoriji Bosne, samo plaćam porez na zemlju u Bosni”, navodi Nikola Avramović za RTS.

Parče bosanske zemlje, koje je po predanju neki aga dao ćerki za miraz, a koje se kao ostrvo ugnezdilo usred pribojske opštine napravilo je granice i među živima i mrtvima, pa su i groblja podeljena i na pogrešnim stranama.

Najvažnije institucije najveće pribojske mesne zajednice – pošta, mesna kancelarija, policija, ambulanta takođe. Sveto je jedini poštar koji pisma i penzije raznosi u dve države, svaki dan prelazeći do posla preko mosta bratstva i jedinstva.

“Kod nas je ovde bitan samo čovek, nema nacije, nema vere, nema svađe. Ne stidim se da kažem, gradili smo i crkve i džamije zajedno. Nekad ispadne da više Bošnjaci pomognu da nešto uradimo prema crkvi nego što naši Srbi i obrnuto. Nekad ispadne da više Srbi urade nešto za džamiju nego Bošnjaci”, ističe Sveto Vilotić poštar i predsednik MZ Sastavci.

Hajro Gibanica iz Zabrđa dodaje:

“Ne gleda se to kako se ko zove i koje je vjere. Ja sam nekada kako je od moje 82 godine sam tu nisam to primetio. I u ratu ovđe nije bilo tijeg svađa, jedni druge pomogli su”.

I problemi su im zajednički. I pored razumevanja graničnih službenika, gde god pođu eto rampe.

“Za neke male sitnice koje treba da odemo za Priboj imamo ovde granicu. Odemo za Pljevlja - imamo granicu”, naglašava Milenko Toroman.

“Da nam je lak život - nije. Težak je život - za svako putovanje, jedna obična torba - treba potvrda. U tome nam je samo problem i što smo odvojeni od drugih građana Srbije”, zaključuje Sveto Vilotić.

Sve je, kažu, lakše uz druženje, jer su upućeni jedni na druge, pa ovde važi da Sastavke razdvajaju granice, ali spajaju dobri ljudi.

Bonus video: