PRVA ISPOVEST NAKON ŠTO JE DONIRAO KOŽU! Nebojša Bakarec iskreno: Kada vidiš da dete umire, sve drugo postaje beznačajno (VIDEO)

Život na ivici - za nekoga metafora, za druge svakodnevica. Nebojša Bakarec, narodni poslanik i političar s dugim stažom, jedan je od onih čiji je put obeležen stalnim balansiranjem između politike i intime, moći i slabosti, javnog pritiska i ličnih iskušenja.
Od ulaska u politiku devedesetih preko događaja 2004. u Beogradu do današnje uloge u vladajućoj stranci - bio je svedok i učesnik svih lomova domaće scene. Njegov život prate kontrasti: uvrede i napadi s jedne strane, a s druge humanitarni gestovi poput doniranja kože da bi spasao tuđe živote.
U razgovoru za emisiju "Na ivici" Nebojša Bakarec govori o svom političkom putu, današnjoj sceni bez lidera i programa, globalnim izazovima i ličnim iskustvima koja su ga oblikovala izvan politike.

Zašto ste počeli da se bavite politikom i kako?

- Na poziv Vojislava Koštunice učlanio sam se početkom devedesetih. Tada mnoge stranke još nisu ni postojale - postojali su SPS, Radikali, neki ostaci reformista, dok Građanski savez tek nije bio formiran. Srpska radikalna stranka je već postojala, SPO je bio aktivan, ali meni se Koštunica učinio kao jedina ozbiljna i umerena opcija. Zbog toga sam se priključio njemu i bio jedan od osnivača DSS. To je bila moja politička zvezda-vodilja jer sam smatrao da ono što Milošević radi vodi zemlju u propast. Nikada nisam bio ekstreman, želeo sam drugačiji pristup.

Foto: Republika

 

Kako izgleda politička scena danas u poređenju s devedesetim?

- Danas nema ni lidera, ni programa, ni ozbiljnih stranaka. Došlo je do izrazitog opadanja, naročito u poslednjih 12 godina. Vučić je svojom dominacijom "pojeo" i levicu, i desnicu, i centar - sve se stopilo u jednu ličnost i njegovu partiju. Posledica je da lideri opozicije nemaju sadržaj, pa ne mogu ni da dođu do izražaja. Svaki sledeći lider opozicione stranke deluje slabije od prethodnog, što dovodi do degradacije i regresije. To je velika razlika u odnosu na devedesete, kada je, uprkos svim manama, postojala jaka konkurencija i jasne političke ideje.

Da li je i na globalnom nivou slično?

- Nažalost, jeste. I u Britaniji, i u Francuskoj, i u Nemačkoj vidimo pad kvaliteta liderstva. Izuzetak je Donald Tramp - on je specifičan, ponekad grub i nepredvidiv, ali nudi nešto drugačije. Njegova politika, na svoj način, bila je orijentisana na mir - tokom prvog mandata nije ušao ni u jedan rat. Danas pokušava da gasi požare širom sveta. On je izuzetak, ali globalno gledano - liderstvo opada, a društvene mreže i internet dodatno utiču na taj trend.

Kažu da ste ekscentrik po načinu oblačenja i razmišljanja. Da li je to svesno građen identitet?

- Iskreno, nisam to tako doživljavao. Možda je uticalo to što sam išao u jednu specifičnu osnovnu školu na Dorćolu - "Braća Ribarski", koja je tada važila za eksperimentalnu. Bilo je to vreme kada smo jedni drugima na rođendane kupovali ploče i knjige. Sećam se da su prve ploče koje sam dobio bile Simon& Garfunkel i Richie C. Kasnije su došli novi talasi - "Paket aranžman", Idoli, Šarlo Akrobata, Ekatarina Velika... To je ostavilo trag na mene, oblikovalo moj ukus i pogled na svet. U tom smislu muzika, knjige i odrastanje u tom periodu možda su uticali na moj stil i način razmišljanja.

Foto: Republika

 

Godina 2004. ostala je posebno upamćena - tada je zapaljena Bajrakli džamija, a vi ste bili zamenik predsednika opštine Stari grad. Kako ste doživeli taj događaj?

- To je bio strašan događaj. U Beogradu se okupilo više od hiljadu pijanih huligana. Povređeni su policajci, zapaljena je i medresa pored džamije, a cilj je bio da se uništi verski objekat. Osetio sam dužnost da odem tamo. Poznavao sam komandire policije, a zajedno s mitropolitom Amfilohijem i vernicima pokušavao sam da smirim situaciju. Na kraju džamija nije potpuno uništena, ali je šteta bila velika. To je bila ogromna sramota i greška našeg društva.

I danas imamo dosta nasilja. Zašto se to ponavlja?

- To je bila pogrešno kanalisana ljutnja. Ljudi su se okupili da protestuju protiv albanskog pogroma, a ne da ruše svoj grad. Međutim, kada masa jednom krene, teško je kontrolisati je. Bilo je i provokatora i ljudi koji su došli spremni na nasilje. Policajci su bili na prvoj liniji, nedovoljno ih je bilo i loše su bili organizovani, pa je nastao haos. Nasilje se ponavlja zato što društvo ne izvlači pouke, institucije ne reaguju na vreme, a političke elite
često koriste bes naroda. Ljudi izlaze sa iskrenim bolom, a na kraju se sve pretvori u rušenje sopstvenog grada. To je tragedija - tada i danas.

Često ste na meti uvreda i napada. Kako reagujete na to?

- Nije prijatno, ali naučio sam da ne uzvraćam. Na društvenim mrežama sam isključio komentare. Na ulici, kada mi dobacuju ustašo, pe*eru, lopove, ubićemo te, jednostavno kažem hvala i nastavim dalje. To je najbolji način da sačuvaš zdrav razum.

Javnost zna da ste dva puta donirali kožu teško povređenoj deci. Kako je došlo do te odluke?

- Prvi put 2005, kada sam u novinama pročitao o dečaku iz Kaljine s teškim opekotinama. U Srbiji tada nije postojala mogućnost transplantacije kože preminulih donora niti upotrebe veštačke kože. Prijavio sam se kao dobrovoljni davalac i dao deo kože s butina. Bilo je bolno, ali u poređenju s njegovom borbom činilo se malo.Godinu kasnije isto sam učinio za devojčicu iz Prigrevice. Bio sam u kontaktu s njenim roditeljima, posećivao kliniku, ali nažalost - nije preživela. To me je duboko pogodilo. Nisam to doživeo kao herojstvo, već kao ljudsku obavezu - ako možeš da pomogneš, moraš.

 

Foto: Republika

 

Da li ste ostali u kontaktu s porodicama?

- Sa dečakom Urošem iz Kraljeva bio sam u kontaktu. Devojčica iz Prigrevice, nažalost, preminula je. Bio sam u kontaktu s njenim roditeljima i prisustvovao sam sahrani. To iskustvo me je promenilo - suočiš se sa smrću deteta i shvatiš koliko je život krhak i dragocen.

Kada pogledate unazad - šta vas je najviše oblikovalo?

- Politika, lična iskušenja i humanitarni rad. Sve to zajedno oblikovalo me je u ono što sam danas. Najveća motivacija mi je da dam doprinos društvu - koliko god to ponekad bilo teško.

 BONUS VIDEO